Све је исто само је правих звезда све мање. И некад преслатка Данијела не може више да буде тинејџерка. Мада је Данијела Мартиновић једна од најженственијих дама које сам упознао. Иза ње остаје невероватан мирис парфема.
Можда ће нам требати времена да се навикнемо на „Најслабију карику” и Николу Коју. Некако ми није убедљиво. Као да чезнем за опасном Сандром Лалатовић која је водила „Најслабију карику” па су је ангажовали за „Папарацо лов”. Али Никола Којо је и даље мој омиљени глумац, а омиљен ми је стих песме „А где је сад мој Београд”. Богами Београд је пун нових телевизија. На Инсајдер телевизији је осванула емисија „Агапе”, на радост гледалишта оба кабловска провајдера. Почетак је био јак - Душко Ковачевић, човек који је најбоље описао менталитет овог народа. Милан Николић је све бољи у својој ауторској емисији „Табу”. Миша Зомборан на један леп академски начин говори код Наталије Милосављевић о нумерологији. Наталија покрива многе животне теме на леп начин. И зашто је астрологија била протерана са екрана ако се о њој може говорити на цивилизован начин. То је политичка коректност коју су нам увалили у доба ДОСА да се те теме забрањују као што је неко имао „фикс” идеју да има превише тамбураша на Радио Телевизији Војводини. Ничега нема превише ако има мере. А у Србији фали мера. И кад се певају цајке и кад се истиче сексепил. Као да постоји тиранија младости и дугих ногу у односу на паметан програм. Зато треба увек похвалити ауторе који су остали доследни својим вредностима и бране част професије на прави начин. Ивана Зарић и Наташа Ристић са емисијом „Идемо даље” лепо освежавају програмску шему неким новим садржајима. Пријају другачије теме и саговорници. Ивана и Наташа настављају традицију „Женских прича” са 3К, и „Жена” са Прве. Да ли вам је некад пало на памет где су сада Тамара Раонић, Никола Пандиловић, Владимир Мушицки, Теодора Бојевић, Ања Ранковић... Неки људи вам остану и сећању и сада када их нема на телевизији. Наше телевизије су гомила нових младих лица, али мало има харизма који се памте. Мало има аутентичних личности.
На телевизији Б92 креће пролећна шема са Секом Сабљић и Зораном Цвијановићем који ће сваког радног дана водити „На кафи са”... Много се кафа пило на телевизијама... Знам да се кафа пила и на зрењанској телевизији КТВ код покојне хиперактивне Дане Радић, жене кога је сваког могла да доведе на своју телевизију јер је била изузетно упорна. Нажалост и она је прерано отишла. Они су имали формат на кафи. То је водио Горан Петровић Швела који је после постао Доктор за несаницу на Гранд телевизији - доктор Швекић. Знам да сам својевремено пио кафу на телевизији Тиса и Јесењин са драгом колегиницом са НС плуса Нином Мартиновић. А био сам и на кафи са Јеленом Тинском која имала своју ауторску емисију али је имала и свој блок у емисији „Свет плус”. Е да, био је и формат на Телевизији Фокс - „После кафе” 2009. године. Био сам гост, код харизматичне, покојне Данке Нововић. Ако се сећате у једној емисији се водитељка Бојана Кесић фиктивно венчала са Андријом Милошевићем. Водитељи су тада били били Иван Голушин, Гордана Перовић, Маја Јагодић, Оља Ракић, Данијела Бузуровић, али се тада презивала Јанков. Татјана Ферендино џепна венера БК телевизије, водила је „Важне стари”.
Али која лица памтимо, а кога смо заборавили? Ко је нестао? Можда би било добро направити емисију „Куцамо на врата заборављених асова” што је била редовна рубрика код Марка Марковића. Ако ме питате ко је неуништив, то је Рушка Јакић. Она је и даље наставила да ради свој формат „Љубав и мода” на Телевизији Палма Плус а неко време је радила и на ТВ Јесењин. Очигледно је да ће увек бити модерно да се пије кафа на телевизијама али да је неко увео лошу моду да се стално мењају формати. Треба увести квиз да ли се сећате неких ТВ лица и емисија? И данас никад више ушминканијих телевизија, никад више канала, а никад мања понуда. Зато се и ослањамо на старе ТВ асове. Јер данашња телевизија је споља гладац, а у унутра јадац.
Александар Филиповић
