Градоначелник Пуле, Филип Зоричић забранио је концерт који је требало да буде одржан 25. марта у пулском Дому спортова јер није задовољан врстом музике која је најављена. А најављени су Душко Кулиш, Драган Којић Кеба, Ана Бекута и Зорана Мићановић. Касније је исто то урадио и градоначелник Осијека. Новинар Зоран Пановић сматра да Срби и Хрвати живе у паралелним димензијама и да „очекујете неку либералнију атмосферу у Пули, где није било рата у неком тежем облику, тако да је то неко изненађење”. Додаје да ни Бекута ни Кеба нису турбо фолк, већ неки мејнстрим народне музике и да то „ко воли, ко не воли, не можете забранити, забранама не можете ништа постићи”. Басиста пулског бенда КУД Идијоти Ненад Марјановић, познатији као Доктор Фриц, нема сумњу да је ова забрана производ национализма и да је „ово проблем града Пуле који ћемо ми морати да решимо, ово није проблем ни Србије ни Хрватске, обична будалаштина типа који је умислио да је неко и нешто”. Марко Врањеш, мој несуђени колега, а сада успешни становник Љубљане ми пише: „С терена инфо, затуцаним политичарима хвала за маркетинг. Сад се враћам из Пуле, чује се Бекута из сваког трећег аутомобила. Толико су неуки да нису свесни да су сад глупим забранама анимирали и људе који не слушају народну музику да почну да је слушају… Ово мора да изађе на чистац. Колико уста храни један микрофон? Треба да туже град Пулу и добиће пресуду јер закон је јасан. Туризам показује шта политика жели да сакрије. Јадран је препун српских сезонских радника и током сезоне и гостију из Београда, Новог Сада”, закључује паметно Марко Врањеш. Још је паметнији што је од оваквог новинарства побегао у туризам. Па идите само на друштвене мреже па видите ко се све таговао да је летовао од Ровиња до Макарске. Јер то беше оно Ђоле Балашевић певао „На станици у Пули” - „Опрости ми, Катрин, можда нисам био фин, мада си ми била драга”. Е, да, хтели су они да забране и Бајагу и Ђолета.
Узгред, летујем сваке године у Макарској. Знате ли ко гостује по клубовима: Саша Матић, Аца Лукас, Милица Павловић, Радмила Манојловић, Бобан Рајевић… Сека Алексић је пунила дуплерице далматинске дневне штампе са својим фотографије из једног хотела. Заслужила је да на мору да остане целу сезону. Од њихових певача паре узимају само Јелена Розга, Петар Грашо и Северина. Да неко није заборавио да је та Северина некад била Кебина снајка. И чиме је тај човек заслужио да му се брани да пева? Цајке су им судбина као што и ми остајемо вечито да жалимо што Оливер Драгојевић није дошао да нам пева. Арсен Дедић је био да пева а ви погодите зашто. Компликовано је то много. Нисам хтео да пратим само цајке на јавном сервису, па ми је речено, додуше без печата - да Тајчи носи геноцидну мини сукњу. Нема проблема, нисам у тренду. Не слушам Мају Беровић, а она пуни два Спенса. Можда ми је и зато било време да се склоним са телевизије после 24. године и 1.100 емисија: „Ти луташ, Бебо, скренуо си са пута, Бебо”. Матор сам, а ја само двадесет година млађи од Неде Украден, Здравка Чолића, Горана Бреговића. А они дрмају ли, дрмају. Не пратим Гранд параде и Ружичасте трендове. Рекли смо збогом култури кад су једна Беби Дол, Викторија, Марина Перазић, Зорана Павић морале дао оду у ријалити програме да отплате дугове и кредите које им је дала транзиција. Увек сам говорио ако сам радио Цецу, Јецу, Дару Бубамару, имам право да снимам и Јосипу Лисац, Мишу Ковача и Терезу Кесовју јер музика не може бити политика. Песма нема границе. А ђубре је само оно што се данас форсира као нова музика.
Једина особа која је бринула шта ће бити са мојом егзистенцијом после гашења БК, зове се Ана Бекута. На моју срећу, ипак не водим „Гранд параду'' а Ани хвала за цео живот. Могу бахати, десничарско орјентисани политичари да забрањују колико хоће јер „забрањено веће'' постаје још слађе. Сваког лета у клубовима по Јадрану гостује по десет извођача из Србије на два преостала популарна певача из Хрватске. И још једна битна ствар, Ана Бекута није цајка она је једна од најбољих певачица народне музике. То што сви тамо гледају како она жирира у „Звездама Гранда'', то нек буде проблем оних који забрањују. Кад је кренуло и у Истри да се забрањује а хтело се и са Бајагом, неће бити добро. Изгледа да је време да се враћамо у деведесете и сви у колективни рикверц. Али ове нове генерације неће дати све док је Јутјуба, интернета и менталне слободе које су нам дале нове технологије.
Александар Филиповић
