Професор геофизике Данијел Ротман са Института за технологију у Масачусетсу објавио је ново истраживање о томе да се да ниво угљен-диоксида приближава тачки која може да покрене екстремну ацидикацију (повећање киселости) океана, слично оном које је допринело великом изумирању на прелазу из перма у тријас пре 250 милиона година.
Ротман већ неколико година ради на симулираном моделу, у оквиру којег додаје угљен-диоксид океанима, а открио је да се када се тај гас дода већ стабилном морском окружењу дешава само привремена ацидификација.
Међутим, када се угљен-диоксид константно додаје океанима, попут онога што човечанство ради у све већим количинама још од касног 18. века и Индустријске револуције, модел океана достигао је тачку коју су на МИТ назвали „каскадном хемијском реакцијом“, која је условила екстремно повећање киселости океана и погоршање ефекта глобалног загревања.
У протеклих 540 милиона година, овакве хемијске реакције су се дешавале неколико пута.
Најзначанији случајеви одигравали су се током четири од пет великих изумирања, а данас океани апсорбују много више угљен-диоксида него пре великог изумирања на прелазу између перма и тријаса, током којег је нестало 90 одсто живог света.
„Планета тренутно стоји на литици изнад бездана“, рекао је Ротман за Мит њуз .
Истраживање, које је спроведено у сарадњи са Насом и америчком Националног научном фондацијом, такође наводи да упркос томе што људска активност емитује угљен-диоксид у ваздух и океане стотинама година, за разлику од хиљада колико је било потребно вулканским ерупцијама и другим догађајима да доведу до масовних изумирања, резултат ће бити исти.
„Једном када пређемо праг, како смо дошли до њега више неће бити важно. Када дођемо до те тачке, онда Земља преузима ствар у своје руке“, истакао је научник.
