Мислила сам да треба пар дана да будем на некој дијети, да једем кромпир, препечен хлеб и да ће то проћи. Међутим, добила сам једну књижицу и доктор ми је тада рекао: „Полако само, јесте то нешто ново, мења се начин живота, али полако”. Тек када су ми те речи пар пута прошле кроз главу, схватила сам да морам да ставим тачку на стари начин исхране јер једино тако могу себи помоћи - почиње причу Емина Хоџић познатија као безглутенска девојка на инстаграму где помаће другима са истим проблемом објављујући своја искуства, дели рецепте, али и спрема храну без глутена за људе с истом тегобом. С Емином причамо о томе како се једна лоша вест о болести може претворити у здрав начин живота, стицање нових вештина али и уносан приватан посао.
Колико и како се променио ваш начин живота након сазнања да имјате целијакију?
- Живот се итекако мења. Први дани су били јако тешки, имала сам осећај да ми је забрањено да удишем ваздух. Стално сам била гладна, а ништа ми се није јело од оног што ми је дозвољено, с друге стране све што желим да једем, не смем. Свакога дана сам учила као мало дете шта смем а шта не смем. Најтежи тренуци су били када сам у неком друштву и када сви једу, а ја не смем. Често дође моменат кризе и беса, када ме мало дели од тога да узмем мало, па нека буде, шта буде. Међутим, ова болест не познаје одлагање за сутра, односно класичан изговор почињем дијету од понедељка, нити постоји простор за варање, типа грицнућу само мало. То је реалност и није нимало лака али када човек реши сам са собом, све је изводиво. Због преласка на овај начин живота, научила сам да кувам и спремам јела.
Колико у Србији има производа без глутена који људи са целијакијом могу да користе?
- О томе колико производа без глутена има, мало је компликовано говорити. Али оно што је сигурно јесте да се количина производа повећала и да је избор већи. Тако да када обилазим радње, видим неке нове производе, не често али се дешава. Е сад, оно што је проблем, јесте цена тих производа, која је многима неприступачна. Самим тим куповина није велика и онда произвођачи одустају и полако повлаче своје марке из радњи и онда се враћамо на давне дане малог и монотоног избора.
Како сте дошли на идеју да направите профил на инстаграму безглутенска девојка и да правите храну за људе с истим проблемом?
- Одлучила сам да направим свој инстаграм профил из разлога што живот са целијакијом ни мало није лак, а ако се не води рачуна, последице могу бити велике. Овим профилом на друштвеној мрежи желим да помогнем баш свима који имају тај проблем, да им помогнем да га препознају, укажем на неке симптоме и наравно омогућим да лако, без бриге и са радошћу спремају своју храну. Видевши да у мом родном граду Нишу, ретко где може да се једе оброк који је у потпуности без глутена а да нема конаминације и спремања у истој просторији са другом храном која садржи алергене, одлучила сам да сама припремам храну и да је продајем. Јако је важно обезбедити људима оброк који њихово тело прихвата.
Да ли вам се јавља много људи с истим проблемом и шта су најчешћа питања?
- Број људи који се јавља заиста није мали. Могу да их поделим на две групе - почетници, које интересују први кораци или тек покушавају да открију да ли је њихов проблем нетолеранција на глутен и људи који су дијагностиковали болест па су заинтересовани за рецепте или наручивање хране. Питања на која се често враћам јесу: како сам открила целијакију, који су симптоми, шта све садржи глутен и шта се дешава када се унесе глутен?
2 шоље брашна без глутена
1/3 шоље уља
1 прашак за пециво
1 ванилин шећер
1 шоља шећера
1 шоља јогурта
2 кашчице цимета
4 јабуке
Прво ољуштити јабуке и исецкати на коцкице. Сипати преко јабука ванилин шећер и оставити да мало одстоје. Измутити јаја и полако додавати све састојке уз мешање. На крају додати брашно са прашком за пециво. Када се све добро измеша, додати јабуке и цимет. Пећи у загрејаној рерни на 200 степени око 20 минута.
Да ли има посла током пандемије короне и да ли вам је посебно било тешко да набавите неке намирнице у овом периоду?
- Посла током пандемије и није било толико много, људи су били уплашени због целе ситуације па су пратили моје рецепте онлајн. Проблем у налажењу адекватних намирница се још увек осећа због пандемије. Претпостављам да је проблем настао у испоруци производа који стижу из других земаља па се наш не тако велики безглутански асортиман још више смањио.
Многи људи данас једу храну без глутена као својеврсну дијету или „здраву исхрану”. Да ли је то по вама, који имате реалан проблем, постало помодарство?
- Ово је право питање, о њему може данима и данима да се прича и пише. Ја ћу навести неке ситуације које сам ја имала. Пре откривања целијакије имала сам вишак килограма који ми је сметао али нисам мислила да проблем лежи у нетолеранцији на глутен. После двогодишње безглутенске исхране, килограми су се топили. Друштво је било одушевљено и сви су доносили следећи закључак: „Значи ако једем храну без глутен, бићу мршава”. С друге стране, било је и осуда типа: „Ма дај какав глутен, то су измишљотине”. Сада имам прилику и желим свима да кажем - хранити се без глутен не значи да ћете смршати, с друге стране, целијакија није измишљена болест, она собом носи много тешких последица, уколико се не прибегава адекватној исхрани. Не мислите да је за нас са овом болешћу безглутенска исхрана тренд или начин живота модерног доба.
Снежана Милановић
