Не бих откривала превише унапред, али то одговара мојим тренутним интересовањима и ономе што ме инспирише. Концепт већ постоји, у септембру почиње снимање, а емитовање би требало да буде у другој половини септембра када ће почети нова програмска шема Женске ТВ. Емисија ће се бавити изузетним људима, били они познати или не... Надам се да ће то публици бити и поучно јер сам увек имала тај приступ „поучити забављајући”, а зваће се „Промена”, најављује Снежана Дакић.
Колико вама промене у животу значе?
Мени изузетно много значи промена, али оне некад тешко падају јер се на промене није лако навићи. Ипак, оне су потребне јер су драгоцене, лековите и увек те воде на неки нови пут.
Како то себи да објаснимо кад смо под стресом услед промене?
Стрес се јавља кад су промене нежељене, али ако промену сами изаберете онда је то друга ствар. Некада људи не схватају да су промене неминовне и да не може све да иде глатко и како смо ми замислили. То је питање зрелости да прихватиш свет онаквим какав јесте и треба да буде, што условљавају друштвено-политичка кретања или други људи, од којих можемо да очекујемо само оно што они јесу и што могу да дају, а не оно што смо мислили да ће нам дати. То је ниво зрелости који вуче мање разочарања. Мислим да сам сада заиста у животној фази када сам свесна да све зависи само од мене и да то да ли ће ме неко много разочарати зависи од степена очекивања које сам у њега уложила. Рецимо, ако се на послу људи не опходе према мени онако како сматрам да заслужујем, то опет нема везе са мном него са њима. Сада сам заиста у стању да то разлучим и ма колико ми то тешко пада, схватам то и прихватам, пристајем на то до одређене границе док не направим промену.
На Хепију сте раније и водили Јутарњи програм, а сада га само уређујете, због чега сте одустали од водитељске улоге?
Изузетно је тешко у исто време припремити и изнети емисију. Више ми прија рад иза камера јер је то четири сата програма уживо у изузетно раним јутарњим сатима, што је јако напорно. Мислим да кроз уреднички посао могу много да допринесем тематски, али и сугестијама водитељима из студија јер је драгоцено када неко са стране прати разговор. Када си учесник у разговору који траје пет сати уживо са разноворсним темама, онда се заиста врло лако деконцентришеш, а ја сам јако одговорна, будући да 30 година радим овај посао и онда желим да из сваког разговора извучем максимум и да сваку тему заокружим, а то је стравичан атак на нервни систем.
Ове године славите 30 година рада?
На телевизији сам почела да радим 1992, а новинарством се бавим још од 1987. или 1988. као средњошколка. Дакле, сада сам у јубиларној 30. или 31. години рада.
Нисте обележили јубилеј?
Ако будем славила само ћу поново испровоцирати хејтере и оне увек позване да коментаришу: „Шта ћу ја више у медијима када сам ионако баба” и „Зашто се ја више не повучем”, али на срећу, неупоредиво је већи број оних који поштују ово што радим.
Ви сте познати по нарочито лепом изражавања које данас није примарно у медијима.
У фокусу су особе без образовања којима језик није средство изражавања него њихова коса, напућена уста, гола тела...то је дух времена. Данас се у медијима пробијају особе које нису образоване, начитане, нити елоквентне, али имају јаку жељу да се прославе - не да успеју него да постану славне јер данас важи правило „или си познат или си нико”.
Како подносите такве нападе на друштвеним мрежама и у медијима?
Раније сам се заиста много нервирала и секирала и разочаравала и желела да објасним и чак сам пар пута позвала те новинаре да им објасним да то није тачно. У последње време, није се нешто ружно ни писало, сем тих коментара на друштвеним мрежама беспослених и неуспешних људи који нису имали храбрости да покушају да успеју, него мрзе људе из својих соба иза закључаних и анонимних профила. Сада то посматрам објективно, као да се ради о неком другом и онда вагам колико је то што је написано уверљиво, да ли ће људи поверовати или ће то доживети као још једну манипулацију. Најчешће наслов уопште не одговара ономе што у тексту пише тако да верујем да се публика навикла на ту врсту читања штампе и портала.
Ви као млада жена имате велику девојчицу, да ли ће она кренути вашим стопама?
Хвала на „млада жена” (осмех). Јесте, Лаура има 12 година. За сада не изражава жељу да постане новинарка, али је врло елоквентна. Не воли да се слика, иако има три профила на Инстаграму, али понекад се фотка са мном за неке „глоси” новине.
Када ће Снежана Дакић поново рећи судбоносно ДА?
Никад не реци никад. У овом тренутку нема назнака, али пустићемо да нас живот пријатно изненади. Кажу да љубав долази када јој се најмање надаш и баш онда када престајеш да је очекујеш. Да будем искрена, ја сам престала да очекујем љубав и да се заљубим. Мени је већ просто заморно да у мору мушкараца детектујем оног који би могао мени да се допадне. Заиста ми се већ дуго нико није свидео.
Снежана Милановић
