- Пред лето сам издала свој други албум под називом „Близу”, тако да је репертоар проширен за десетак песама у односу на концерт од пре четири године. Разлика је и то што не стигнем да певам више обраде, цео концерт је ауторски. Имала сам неколико успешних концерата у последња два месеца и само ћу рећи да се између мене и публике деси нека посебна веза где је енергија током целог концерта на врхунцу. Људи стварно треба да дођу на концерт како би добили потпуну слику о мени - рекла је Тијана најавивши да ће публика у Новом Саду бити међу првима која ће уживо чути песме „Умем”, „Близу”, „Чујемо се некад”, „Разочарао”, „Велики прасак”, „Поново љубав” и „Готово”, поред добро познатих хитова са првог албума попут „Тражим”, „Чудо”, „Хајде онда ништа”, „У реду”, „Безусловно”...
Да ли је теже или лакше наступати у родном месту, такорећи пред својима?
- Много лакше. Знам да постоји веровање да је увек најтеже успети у средини одакле сте, али ја „не вијам” у Новом Саду статус звезде. Мој приступ је музички, а Новосађани знају да цене добар звук и у свом граду се увек осећам вољено и поштовано.
Током каријере сте остали верни свом стилу што је права реткост на нашој сцени али да ли постоје неки неминовни компромиси или потешкоће када не припадате ниједној екипи или клану?
- Остала сам верна себи. Не видим разлог због којег бих мењала жанр музике, а често добијам питања како сам успела да останем доследна. Сигурно ми је најтеже било да не одустанем раније када се тек припремао први албум и када малте не нико није веровао у то. Сада је другачије, стекла сам своју публику, а са њима је све много лакше.
Више пута сте споменули Витни Хјустон као узор. Она, попут Ејми Вајнхаус, није издржала тежину јавног посла. Шта или ко вас приземљује, враћа себи?
- Добро, ми говоримо о планетарно популарним звездама. Што се мене тиче, успех је дошао релативно касно. Имала сам 36 година када сам издала свој први албум. Мени је до тада већ све било јасно и мислим да ме ни много већа популарност од ове коју имам сада не би променила. Имам јасну слику тога како желим да живим зивот, знам своје приоритете и схватам да је све пролазно. И успех и неуспех. Зато не схватам ништа превише озбиљно, и захвална сам што могу у животу да радим оно што волим.
Многе ваше песме људи слушају кад су заљубљени, тужни или срећни... Шта Тијана Богићевић пушта кад је срећна, односно тужна?
- Избегавам тужне песме када сам тужна. Мене то само још више растужи (смех). Имам своје плејлисте које пуштам у зависности од активности, али заправо највише волим хитове осамдесетих. Занимљиво је то да ћете мене често затећи у тишини. Не знам зашто је то, али нисам од оних којима константно мора да свира нека музика.
Колико се ваша животна рутина разликује када сте у Србији и када сте у Америци?
- У Америци је све много спорије и могу много боље да се организујем. Када сам у Србији често ми фали који сат у дану и то је нешто на чему морам да радим јер мислим да сваком људском бићу треба нека рутина и превише форсирати своје тело и свој ум није баш добар избор.
Шта је најлепши а шта најтежи део вашег посла?
- Никада не причам о томе шта је тешко или о неким лошим странама овог посла. Просто, толико сам благословена што могу да се бавим у животу оним што највише волим да ми онда и оне мање лепе ствари не падају тешко.
Снежана Милановић
