„Оно што је изузетно важно је да се зна да карцином не настаје преко ноћи. То даје наду и велики простор за превенцију. Ако се жене редовно прегледају, онда постоји нада у случају да се пронађе нека сумњива промена, која онда може да се уклони и излечи. Међутим, велики број жена занемарује одласке на контролу. Битно је и да кажем да код карцинома не постоји симптом бола. Наиме, када дође до симптома бола, онда је то већ поодмакли стадијум. Ми смо сви учени да се тек када нас нешто боли, јављамо лекару, али у овом случају морамо да мењамо навике. Не мора сваки чвор на дојци да значи и малигнитет, статистике кажу да је од 10 напипаних чворова 8 бенигно!“
Колико су жене едуковане и какве су статистике?
„Поражавајућа је чињеница да 1.600 жена годишње у Србији умре од рака дојке. Канцер је болест о којој људи не желе да причају и често на предавањима које држим буде и празних столица. Све те празне столице представљају стање код нас. Зато свака празна столица представља једну жену која је умрла од канцера дојке. Можда је разлог томе и што смо учене да ако себе ставимо на прво место, да смо тада егоистичне. На првом месту морају да буду деца, па муж, посао, родитељи, па тек негде на репу смо ми саме. Но, морам да вам кажем да када жена воли себе, онда води рачуна о себи и тек тада, заиста воли и друге!“
Колико у настајању малигнитета има утицаја наследни фактор?
„Наследни фактор, тј. генетика је један од важних фактора ризика за настанак малигних болести. Најбитнија је женска линија: бака, мама, тетке, сестре… То не значи да ако је у породици било карцинома, да ће обавезно оболети, него само да такве особе спадају у високоризичну групу и зато би оне требало чешће да се контролишу“.
Да ли постоје и фактори на које можемо да утичемо?
„Битно је и то како се понашамо у младости, јер за то рачун стиже у старости. Избегавањем нездравих стилова живота предупредићемо факторе ризика које можемо да контролишемо. То су пре свега: физичка неактивност, брза храна, пушење, алкохол, изложеност стресу, повећање телесне тежине, пре свега увећање масног ткива. У то масно ткиво се депонује естроген, женски полни хормон, који после педесете године ту депонован може да постане такође фактор ризика, јер није препоручљиво да га имамо вишка“.
Данас под утицајем разних фактора девојчице добијају прву менструацију и пре десете године. На који начин то утиче на каснији живот?
„Примећено је да део девојчица већ са 8 до 9 година добија менструацију, што је претерано рано и могуће су последице: касније улази у менопаузу, а то значи дужи период хормонске активности, што има великог утицаја на дојке. То се, наравно, дешава због исхране, месо је пуно хормона који преко хране доспевају и у наш организам. Истакла бих да у факторе ризика спадају и хормонске терапије“.
Да ли на то утиче и стерилитет или одлагање рађања после тридесете године?
„Имамо све већи проценат жена које се лече од стерилитета. Нерађање је један од фактора ризика за тумор дојке. Потом, знатно је померена граница периода када жене први пут рађају дете. Пре двадесетак година просек првороткња је био око 25 година, а сада се та граница попела преко тридесет. То је поражавајуће, јер хормони на један начин функционишу када жена има 25, а свакако другачије раде када има 40. Један од ризика је и недојење“.
Да ли фактор ризика могу да буду и трауме, ударци?
„О томе се врло мало и ретко говори. Сведоци смо да саобраћајних несрећа и незгода има много. Ударци који се том приликом задобију такође могу да буду један од фактора ризика“.
Колико је самопреглед битан?
„Веома, јер самопрегледом се према статистикама пронађе од 70 до 80 процената промена. Но, не би смело да се дешава да случајно напипамо неку промену, него би требало да самопрегледе изводимо редовно и циљано. Према националном водичу за малигне болести препорука је да се већ после двадесете године девојке упуте и обуче да раде самопреглед дојке. Врло је важно да се девојкама објасни и какве грудњаке да носе, какви су то грудњаци који штите дојку“.
Како се и када ради самопреглед?
„Прегледамо се једанпут месечно када се заврши менструација и када су дојке меке, а то је између петог и десетог дана менструалног циклуса. Жене у менопаузи могу да раде када им то одговара, али и мушкарци би требало да раде овај преглед, јер и 1 проценат мушкараца оболи од канцера дојке. Преглед се прво ради у купатилу док се туширамо. Добро насапуњамо дојке и прегледамо не само дојке него и простор испод пазуха. Десну руку подигнемо, а левом с три прста лагано прегледамо - кружећи око дојке долазимо до брадавица. То је стаза на којој трчимо трку наших живота и волела бих да то тако и схватите. Промена коју тражимо се налази дубоко фиксирана у мишићу, а он је испод масног и жлезданог ткива. Трка се завршава када се притисне брадавица и осећај који би при том требало да имате је блага нелагодност. Потом се прегледа простор испод пазуха. Исто то урадимо и са другом дојком“.
Да ли је то завршетак самопрегледа, однсно шта следи после?
„Да станемо испред огледала и да се посматрамо. Немојте то избегавати, немојте се стидети вашег тела, јер оно је за душу одело и увек је лепо! Само посматрајте да ли има неких промена. Занимљиво је да су код мушкараца промене најчешће у брадавици. На крају ћете лећи на кревет, намазати груди кремом да прсти могу опет да клизе и поновити исти поступак као када сте стојали. Сада би требало да се преконтролише да ли вам је нешто промакло. Када се то заврши, требало би да се благо стисну брадавице да би се утврдило да ли има исцедка. Ако има, потребно је отићи код лекара да би се утврдио његов узрок“.
Како да жене знају какве су природе те промене?
„Када се стави прст на капак ока, ако је тај осећај и када нешто напипамо на дојци то је бенигно, а када пипнемо врх носа и прстом повучемо од доле према горе и то упоредимо са оним што смо напипали на дојци, онда је то сигнал за одлазак што пре код лекара да се утврди права природа тог чвора“.
Има доста примера да девојке за матурски поклон добијају силиконима увећане дојке. Колико овакве интервенције могу да постану ризик за малигнитет?
„Срећем се, на жалост и са тиме. Мислим да је то поражавајући утицај медија. Веза између малигнитета и уграђивања силикона није дефинитивно установљена, али ниједан онколог вам ту интервецију неће препоручити. Никада се не зна шта може да буде окидач и шта може да се деси. Све иде из главе и срца. Требало би ценити оно што нам је природа дала - ми смо најлепши онакви какви јесмо!“
Марина Јабланов Стојановић
