Ноћне визије вируса, природних катастрофа, коже која отпада, немогућности дисања, губитак посла само су неки од снова који се понављају, а о којима се све више разговара и на друштвеним мрежама јер се проблем "карантинских снова" шири као и сама пандемија.
Аналитичар за снове са Флориде Лори Ловенберг, која користи психологију за тумчење снова каже да је стрес због каратнина, забране кретања, бриге за посао, породичне и приатељске односе, као и изненадни губитак оуобичајених свакдоневних удобности окидач за талас неочекиваних "доживљаја" у сновима.
Додаје да из дана у дан добија све више позива људи који желе да разговрају о новој врсти проблема у жељи да нађу решење и разјасне ситауцију, преноси МСНБС.
"Многи људи сањају о рукама, да им кожа отпада, да не могу да их мрдају" , рекла је и додала да та визија има једноставно објашњење - плашимо се да додирнемо било шта.
Деирдре Барет, психолог са Харварда прикупила је више стотина студија случаја снова од уводњења мера, односно од када људи остају код куће и не одлазе на посао. Подсетила је да је скупљала снове и после терористичког напада - 11. септембра и да сада види неке сличне образце.
Лекари, медицинске сестре и особе које пружу прву помоћ на првој линији апсолутно изгледај као група људи у актуној трауми.
Њихов најтипичнији сан је да не успевају да пруже помоћ пацијенту, да му спасу живот", рекла је она и додала да су им снови углавном заједнички - болнички капацитети су препуни, болесне немају где да сместе, немају опрему . . . не могу успешно да интубирају пацијенте ... ако некога прикључе на респиратор он не ради ...
Барет процењује да би 30 одсто тих људи могло да развије симптоме пост-трауматског стресног поремећаја уз ноћне море, флешбек, анксиозност и потешкоће са спавањем.
Психолшка траума услед избијања епидемије добро је документована.
Светска здравствена организација приметила је да је епидемија еболе у западној Африци резултирала "дубоким психосоцијалним импликацијама на индивидуалном, заједничком и глобалном нивоу".
Сучањци наводе да је период када су људи путовали од кцухе до посла и назад такође био важан јер су имали времена да у мислима класификују дневна дешавања, а да тога сада нема.
Подсећају да недостатак сна може негативно да утиче на све не само психички, вецћ и физички, те да број људи који сапвају мање од шест сати расте, преносе амерички медији.
Харвардов огранак подсећа да недостатак сна или лош сан може утицати на концентрацију и расположење, али и променити метаболизам и потенцијално тежину. Недостатак сна такође може штетити кардиоваскуларном здрављу и чак изменити имунолошку функцију.
Истраживање је показало да 76 одсто Американаца има проблем са спавањем током епидемје, а разлози за то су анксиозност у 48 одсто случајева, брига о ближњима у 26 одсто случајева и усамљеност у 23 одсто све су то разложи због који не могу да спавају.
