Филм у режији Немање Ћеранића и Милоша Радуновића, инспирисан је истинитим догађајима и доноси причу о Џеју из најраније младости па све до великог успеха који је остварио. Иако није имао лако детињство, које је провео углавном на улици или у поправном дому, Џеј је успео да заузме своје место на музичкој сцени и кроз песме постане део живота многих.
Све то је на великом платну верно дочарао Хуса, познати музичар, који се први пут обрео пред камерама и показао завидно умеће за глуму. Како је за „Дневник” рекао, знао је да раде емотиван филм, те да су од првог дана снимања осећали Џејеву енергију.
– Знали смо какав је сценарио, али, наравно, не можеш знати каква ће бити реакција публике. Ако се по јутру дан познаје заиста смо, изгледа, урадили добар посао. Ово је, свакако, за мене био диван задатак, али није био нимало лак – прича за наш лист видно узбуђен Хуса, који је иначе за Џејевог живота био његов велики пријатељ. – Тужни смо јер Џеј данас није са нама. Не могу да објасним колико бих био срећан да је за свог живота овако нешто могао да доживи. Његов живот и његов лик је заиста заслужио да и он ово може да погледа па ми онда само преостаје да верујем да однекуд и он гледа филм заједно са нама.
Џејева каријера у филму није у фокусу, већ његов мучан живот и одрастање на београдском асфалту, што ће, претпоставља се, дирнути гледаоце у биоскопским салама и пружити другачији поглед на судбину легенде фолк музике. Музика и плес, односно, све оно што је ишло као префикс уз Џејево име, није претерано протежирано у филму, а Хуса за „Дневник” наглашава да је његова животна прича у фокусу јер је важна те ће кроз њу публика сада много боље разумети и упознати Џеја.
– И сам Џеј је, док је био жив, говорио да би волео да у његовом филму буде приказана његова прича - од блата до злата. То је, ја бих рекао, нека америчка прича која овде није намештена него се заиста одвила. Акценат је на томе с разлогом. Мислим да имамо довољно музике и плеса да видимо Џеја каквог смо сви познавали – каже главни глумац филма „Недеља” и додаје да има потенцијала и за други део остварења. – Само у овом периоду живота Џеја Рамадановског, који смо ми приказали, а то је од неке његове 10, 11. године до 28, можемо да снимимо пет филмова, а камоли у даљем развоју његове каријере и живота. Ми смо сви срећни што смо завршили овај. Надамо се да ћемо имати одзив публике какав овакав филм и заслужује.
Иако га је познавао више од 30 година Хуса истиче да је радећи на филму „Недеља” имао прилику да сазна доста тога о певачевом животу што досад није знао.
– Морам да признам да са причом из раних дана његовог детињства нисам био упознат, а знао сам да је био у поправном дому „Васа Стајић”. Нисам знао ни да је већ тада „шибицарио” – објашњава Хусеин Алијевић Хуса. – Специфично је, када је неко ту, какав год био, нормално је да је поред тебе, а када оде онда та његова слика као да ти одзвања у глави. Тај Џејев дух не може да се исприча. Могу да бацим неку његову фору, али ја нисам он. Трудио сам се и на филму да му будем близак, а само ја знам колико сам му далек или можда неки људи који су му били блиски. Мислим да смо направили добру ноту и да ће се публици свидети оно што смо снимили.
Проблеми Рома у кадру
Гледаоце ће изненадити и чињеница да „Недеља” проговара и о дискриминацији ромске популације у нашем друштву, чему је Џеј више пута током свог живота сведочио. Хуса за „Дневник” истиче да је веома важно што се и тај сегмент кроз филм провлачи.
– Ми у филму нисмо желели прстом да упиремо у то да бисмо добили неки плус, већ је то нешто што се дешавало у животу Џеја Рамадановског. Имао сам и ја лично проблем са тим. Мислим да се осамдесетих, па и деведесетих када сам био тинејџер, то дешавало у значајно већој мери него што је то данас – наглашава Хуса. – Хвала Богу, Београд је метропола, град који прима људе свих нација, вера, са свих језичких подручја. Дешава се и данас да неко има проблем јер је Ром. По мом мишљењу, то је апсурдно. Дешавало ми се да ме заустави полицајац са другом који је „бео” и да ме, када му на питање како се зовем, кажем да сам Хусеин Алијевић малтретира десет минута, а ја као дете не знам због чега се то дешава, па ми, када дођем кући, мама и тата објасне зашто ме малтретирају.
– Не знам да ли се у светској филмској индустрији догодило да неко игра некога кога је више од 30 година познавао, са ким је одрастао, са ким је делио исту професију. Знам где су разлике између мене и Џеја. Има их доста, али исто тако има и доста сличности. Ја као непрофесионални глумац долазим у овај пројекат да играм баш њега, а велики је сплет емоција самим тим што није више међу нама, а и док је био међу нама оставио је толики траг, првенствено својим духом, ведрином, шармом, шалама које је бацао, којима су сви умирали од смеха… много је ту веза – објашњава Хуса, којем је најизазовније било управо то да се изузме из личних емоција. – Када сам, на пример, радио са Милицом Јаневски, која игра Марину Туцаковић и која је толико феноменална глумица, заиста сам имао сличан осећај као када сам био са Марином у приватном животу. Било је тешко искључити сећања и играти такву сцену. Мешале су ми се емоције које су битне за сцену са мојим приватним емоцијама, које су у вези са тим људима које смо гледали у филму.
Хуса је у музици од своје 17. године, а његове песме, осим групе „Beat Street” снимили су многи познати извођачи попут Драгане Мирковић, Цеце Ражнатовић, Жељка Шашића, Саше Матића, па и самог Џеја. У глумачки свет је упловио самоук са неким својим, како каже, инспирацијама и инстиктима.
– У ходу сам, радећи на овој улози, пратио шта је то што те моје колеге, који су професионални глумци, раде на самом сету покушавајући да „скинем” занат директно од њих. Радио сам доста са Иваном Јевтовићем. Имали смо више од два месеца да пробамо. Он је препознао у мени таленат, али је имао потребу да ме упути на неке ствари које су у вези са самим сетом – наглашава Хуса и додаје да је још као тинејџер имао велику жељу да се опроба на филму. – Ја сам екстремно задовољан и срећан што се позиционирам у филмској индустрији, јер сам велики љубитељ југословенских и српских филмова. Ни у најлуђим сновима нисам помишљао да ћу играти свог великог пријатеља и да ће то бити једна овако велика улога.
Владимир Бијелић
