И ове године моја препорука за поклоне је да се набављају од домаћих произвођача, да се купују од познаника који нешто сами праве, креирају, стварају, или да се, што је по мом мишљењу најбоље, поклони праве за свакога понаособ. Будући да нема свако ни талента, ни воље, а ни времена да се посвети креирању неких поклона, моја мустра је да увек поклоним нешто што је корисно. Када бирам поклон за некога, ја га замислим, подсетим се његових особина, начина на који живи, чиме воли да се бави, и тако створим слику која би врста поклона могла да га обрадује. Ако је то неко ко воли да се „лицка“, потражим неку природну козметику, израђену од стране особа које ми уливају поверење. Накит је, поготово за жене, увек добродошао, али се трудим да такође буде израђен од природних материјала. А капе, чарапе и рукавице су класика. Ту не може да се погреши, наравно опет, ако је материјал природни, вуна, памук или слично. Природни материјали погодују човековом енергетском систему, јер и он је природан, упркос бројним покушајима да се та особина омаловажи и одузме од човековог бића. Колико год да је човек несвестан, његова подсвест се зна и позитивно реагује на благотворне утицаје природних материјала. Они преносе енергију онога ко је са њима радио док је одређени предмет стварао. Зато ми је важно да су они од којих купујем поклоне за ближње, лепе и благе нарави, да су насмејани и позитивни, јер сам онда сигурна да су такве вибрације утиснули и у предмете које су направили. Када је особа којој је предмет поклоњен у додиру са њим, позитивна енергија која је уткана у тај предмет ће да подржи и његов енергетски систем. То ће се потврдити тако што ће особа баш волети да користи тај предмет, и једноставно ће се осећати добро у додиру са њим. Иоле сензитивнија особа која је научила да препознаје знаке своје интуиције, осетиће да јој тај предмет оснажује биће, помаже у доношењу одлука, или како би се то у нашем народу једноставније рекло: „доноси срећу“. Тако је корист дупла: радује се онај ко поклон добија, а и онај ко га је направио, док се куповином у великим тржним центрима само још више богате они што имају толико, да се ничему више ни не радују.
Дешава се ипак да из неког разлога не успем да одаберем поклон по овој, горе описаној мустри, али то још увек не значи да је са поклонима пропала ствар. Било шта да поклањам, онај тренутак док поклон пакујем искористим да помислим неку лепу жељу, примаоца замишљам веселог, здравог и радосног и са чврстом вером да је поклон упио све моје лепе мисли и осећања, носим га срећном добитнику. Свесна добра намера увек има много вишу вредност од било каквог скупоценог предмета. Куд и камо је важније како поклон вибрира, од тога како изгледа.
Нина Мартиновић Армбрустер
