Некоме ко први пут дође у Букурешт, посебно са запада, одмах упада у очи да у једној метрополи земље која је чланица ЕУ на свим зградама висе каблови и то потпуно нескривено.
Готово ниједно здање није поштеђено висећих каблова на својој фасади, који од зграде до стубова висе и кваре сваки поглед, а нема их једино на новијим здањима.
У западним земљама чланице ЕУ таква „шума“ каблова не би могла да се види ни у најмањем месту, а камоли у некој од метропола.
У Немачкој или Аустрији за висеће каблове станари тих зграда платили би велике казне, а „естетски несклад“ био би одмах уклоњен.
Међутим, у Букурешту, иако се ради о граду у ЕУ, нема строгих западних прописа везаних за изглед и одржавање зграда.
Румунима, становницима Букурешта, гомила висећих каблова на зградама није ништа ненормално и они се чуде када неко то примети и упита их за њих.
Како је објашњено, каблови су последица недовршене реституције, због чега се одустало се од копања довода каблова са улице, али и њиховог скривања бушењем вода у фасади.
Иначе, Букурешт је и град у „урбанистичкој транзицији“ с мноштвом дизалица и здања у изградњи, бројних модерних кафића, ресторана, али и урушених здања.
Главни град Румуније има више од два милиона становника, а његов главни симбол је свакако импресивна зграда парламента.
Одмах преко пута парламента, здање које је тешко у потпуности обухватити камером у једном кадру, око булевара који красе бројне фонтане, налазе се зграде на којима висе каблови, који воде до бандера на којима су „упетљани“ у гомилу.
Види се да је Букурешт тек од скоро почео да се посвећује туризму и експлоатацији свог наслеђа, а пре свега стављајући у први план Влада Цепеша, у легенди познатијег као гроф Дракула.
Тако и у Букурешту на више места може да се нађе његова биста, али и име, јер је то нешто по чему је Румунија позната у свету.
Име шестог града ЕУ по броју становника по први пут се помиње 1459. године, када је Букурешка цитадела постала резиденција влашког кнеза Влада III Цепеша, чувеног Дракуле.
Четири века касније цео регион се ослобађа од Отоманске империје и 1881. године настаје Краљевина Румунија, а Букурешт постаје главни град и тада почиње његов архитектонски процват.
У периоду између два светска рата Букурешт добија надимак „Париз истока“, а данас је мешавина старих и нових стилова.
Овај град који данас има више од два милиона становника, а још 1931. имао је нешто више од 600.000, красе два велика булевара, а велики део зграда изградили су страни архитекти, пре свега Франзуци и Италијани, а и сами румунски архитекти неговали су стил сличан француском.
Тако и Букурешт има своју Тријумфалну капију, а познат је и по бројним парковима, од којих је најпознатији парк Цисмигиу с вештачким језером.
