Да је интересовање за одлазак на море велико као и прошле године, показује нам податак да су многи суграђани још у новембру резервисали жељене дестинације, међу којима су најпопуларније Грчка и Турска.
Како наводе у туристичкој агенцији „Лидер Травел“, интересовање Новосађана за летовање је велико, али је за нијансу, односно, десет одсто мање у односу на прошлу годину. Најтраженија летовалишта су и ове године у Грчкој (Тасос и острва у Јонском мору) и Турској (Анталија, Алања, Кемер Белек), док је од егзотичнијих увек тражен Египат који је у понуди током целе године, као и Тунис и Дубаји. У односу на прошлу годину, како су рекли, највећи раст броја путника забележен је на авио-аранжманима за Турску, тачније за „ол инклузив“ услуге, док је потражња за одмором у Црној Гори значајно опала.
– Кад путници трошкове ставе на папир, дођу до рачунице да им је јефтиније путовати авионом и „ол инклузив“ у Турску, него у Грчку или Црну Гору, где сами припремају храну, плаћају лежаљке, аутомобил, гориво, путарине – објаснили су у агенцији. – У Црну Гору суграђани углавном иду преко препорука пријатеља или сопственим превозом, а и цене су исте као, на пример, у Грчкој, где је море лепше, а услуга на вишем нивоу. Једина понуда на црногорском приморју код нас је „Лето за младе – Будва“ и то је све.
Према досадашњем искуству агенције „Лидер Травел“, ни приморја других земаља у региону попут Хрватске, Бугарске или Словеније, нису се показала као радо посећена међу Новосађанима. Стога, понуде за одредишта у региону готово да нису ни аранжиране.
У туристичкој агенцији „Маестрал“ наводе да је овогодишња летња сезона почела једнако успешно као и прошла, као и да су најпопуларније грчке дестинације, тачније, Неос Мармарас, Пефкохори и Тасос. Они бележе средње интересовање за Црну Гору, нарочито за Будву, Чањ и Рафаиловиће, док је тражња за бугарским приморјем изузетно слаба, те турсти посећују само Сунчев брег.
На избор летовалишта код туриста највише утичу цене. Најчешћи начин плаћања је на рате, уз обавезу да се приликом резервације уплати 30 одсто од укупне цене, те да се остатак плати 15 дана пред путовање.
Међутим, шта све треба да знате уколико се упутите у неке од наведених летовалишта – од стања на границама, цене горива и хране, осигурања и слично...
Добро знано хрватско приморје и ове године мами госте из Србије, којих је из године у годину тамо све више, мада и даље не може да парира грчком и турском. Прошле сезоне од Истре до Превлаке било је за 60 одсто више туриста из наше земље него пре пандемије коронавируса, а међу српским туристима пођеднако влада интересовање за Пулу, Ровињ, Пореч, острва Хвар, Брач, Корчули, затим Макарску ривијеру, околину Шибеника па наравно и за Дубровачку ривијеру.
Виза за туристе из Србије који имају српски пасош није потребна.
До хрватског приморја може се стићи аутобусом, авионом и аутомобилом. Уколико се на пут креће аутом, треба знати да се прва путарина плаћа код Шида – 480 динара, а после према пређеним километрима од 20 до 30 евра. Максимална брзина на аутопуту 130 километара, ван насељеног места 90 километра и у насељеним местима 50 километара на час.
У случају да се не путује сопственим аутомобилом, мора се имати дозвола за управљање туђим возилом и треба имати рефлектујући прслук у случају квара при изласку из кола. Препоручује се полиса путног здравственог осигурања, а није обавезна Зелена карта осигурања. Литар дизела кошта у просеку 1,5 евра.
Аутобус је организован из Сомбора за Сплит у 20.30 часова и из Суботице за Пулу у 20 часова. У оба праваца путници се примају и у Новом Саду на главној међумесној аутобуској станици. Аутобус за Сплит путнике прима и у Оyацима и Руми, а по уласку на хрватску териотрију иде ка познатим туриситичким местима Задру, Биограду, Шибенику, Трогири и последњој станици Сплиту. Линија Суботица – Пула, прима путнике у Бачкој Тополи, Иригу, Руми и Сремској Митровици, а пролази кроз Ријеку, Пореч и Ровињ. Цена повртане карте зависи од дужине путовања, односно места где путник улази у превоз и где му се завршава путовање. Ипак, повратна карта Нови Сад – Сплит кошта око 8.800 динара, а до Пуле је око 10.700 динара.
Из Београда се може стићи до свих аеродрома дуж Јадранске обале. Повратне авионске карте се крећу од 25.000 до 30.000 динара до Сплита, Дубровника, Пуле, Ријеке и Задра и оствара Мали Лошињ и Брач. Туристи који су раније резервисали лет јефтиније ће проћи, јер у зависности од термина резервације и датума поласка зависи и цена повратне карте. Са београдског аеродрома Никола Тесла на топ дестинације авиони не саобраћају сваки дан већ неколико пута током седмице.
Што се тиче путног осигурања, трошкови износе око 220 динара на дан по особи и подраузмевају пружање прве медицинске помоћи укључујући и ковид-19. Туристичке агенције раде осигурање путника посредством бројних овдашњих осигуравајућих кућа и те трошкове рачунају у цене аражмана ,али путници који летују у сопственој режији требало би да обезбеде путно осигурање за сваки случај у некој од агенција.
Трошкови летовања на хрватском приморју су различити и зависе од места до места, па се уживање уз морску обалу бира спрам дубине yепа. На пример, у Ровињу кафа кошта од 1,70 до 4 евра, чаша вина у кафићу близу обале око 3 евра, точено пиво је 4 евра, најјефтинији коктел је 8 евра, али кафа у Пули се може попити и за 1,5 евра, док је минерална вода 2,5 евра. У хотелима је све скупље, па за кафу треба дупло више пара, дакле 3 евра, а за кока колу треба издвојити око четри евра.
Уколико желите да се засладите и расхладите, кугла сладоледа је чак 2 евра.
Рибљи специјалитети су одлика Далмације, па тако порција рибе за две особе кошта 75 евра, а лигње са пиринчом могу се пронаћи и за 25 евра. Има и јефтиније хране, па на пример пица кошта 10 евра, а пилећи филе 20 евра. И напослетку, воду за пиће не треба куповати будући да је исправна она из славине.
Као и када је ванпансионска потрошња у питању, и цене смештаја су различите и у њих није укључена цена превоза. На сајтовима многих агенција цене аражмана се још припремају. Рецимо, на Макарској ривијери у хотелу са четири звездице полупансион за једну особу дневно кошта 83 евра, али се дуж Макарске обале може наћи и за 61 евро и у ту цену улазе само ноћење и доручак. На Корчули иста услуга је мало скупља – 73 евра, а на Крку је 86 евра. На Оребићу ноћење са доручком дневно стаје 83 евра али и за 171 евро по особи. На Хвару смештај по особи за седам дана је 419 евра, док је у Ровињу безмало 1.000 евра, у Поречу дупло јефтиније, а у Пули 657 евра... У Дубровнику у апартманима смештај се креће по особи 59 евра али се аражмани у хотелима и вилама продају и по вишеструко вишим ценама.
Контакти Амбасаде Републике Србије, која се налази у Загребу, је (+385 1) 457 9067, 457 3330, 457 3337, 457 9068. Конзуларно одељење је отворено за странке од понедељка до петка од 8:30 до 12:30 часова. Телефон конзуларног одељења је (+385 1) 457 3331. Број хитне службе је 112.
За улазак у земље ЕУ пси и мачке морају имати пасош за животиње издат од надлежне ветеринарске установе, а 48 сати пре уласка у земљу морају имати и потврду о здравственом стању. Али, пре поласка на пут, треба се распитати да ли се могу у смештај доводити куце и маце. Углавном у хотелима нема проблема око њиховог боравка, али има вила, апартмана и плажа где је забрањен улазак ових домаћих животиња.
Екипа Дневника
