Али није само Бранко био тај који је дао све од себе да нам фестивалски дани у Лозници буду пријатни, занимљиви и узбудљиви – да би се покренула чаролија ту је био цео тим окупљен око Туристичке организације града Лознице (ТОГЛ) који су ову манифестацију организовали уз велику подршку Града Лознице, а у сарадњи са Центром за културу „Вук Караџић“, Канцеларијом за младе Лозница, Црквеном општином Лознице и бројним волонтерима. Фестивал је ове године почео спектакуларно – лилањем.
– Лилање је обичај паљења бакљи вече пре православног празника Петровдана. Овај обичај је аутентичан за регију Подриња и град Лозницу и уписан је у национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. ЛилаЛо је музичко-сценски фестивал који афирмише стваралаштво младих и први пут је реализован 2018. године. ЛилаЛо је више од фестивала, његова суштина је да се овај наш вишевековни народни обичај сачува од заборава за генерације које долазе обогаћујући га новим садржајима током фестивалских дана – упутила нас је Снежана Перић, директорка ТОГ Лознице.
Растеривање мрака, неслоге и сваког зла
Лиле су бакље које се праве од брезове или трешњине коре која се ставља на лесков прут. Како та кора у себи садржи смоле може горети као луч и бацати мале искрице. Лила се на раскрсницама, трговима, местима где се народ окупља. Традиционално се лилању највише радују деца и млади, јер управо они пале лиле. Са првим мраком уочи празника (Петровдан), ноћ обасјавају многобројне ватре, а једном упаљен пламен би се преносио међу окупљеним народом.
Махањем лилалама растеривао би се мрак, а деца и млади су са упаљеним буктињама трчали око торова и штала узвикујући древне бајалице: „Лила гори, жито роди“, „Куда лиле ходиле, туда краве водиле“… Ово је радостан празник, а симболика лила да представљају светлост, доброту, одагнавају таму, зло и сваку неслогу. Светлошћу лиле штите људе који тако „прочишћени“ улазе у празник. Овај обичај је највероватније старији од хришћанства и представља одјек древног ритуала растеривања злих сила ватром, показивања јединства и симболичне победе светлости над тамом. Зато смо се и ми придружили желећи да допринесемо ширењу светлости.
Затећи се у Лозници за време фестивала ЛилаЛо представља неку врсту привилегије да се види, чује и доживи много тога: а то значи да су дани и вечери били испуњени лепим дружењима, одличним концертима, занимљивим представама и многим другим забавним садржајима као што су „Коло за дукат“ или „Бркови по Вуку“. Буде ту и гусли и фолклора, а сва та разноликост баш привлачи и различите људе по годинама, интересовању, образовању, јер свако може да пронађе нешто за себе.
Требало би истаћи да су сви ови садржаји потпуно бесплатни и отворени за јавност. Није ни чудо да је добар рад Туристичке организације града Лознице био препознат и да су управо они били добитници престижне награде у свету туризма Србије – „Туристички цвет“ за 2022. годину.
Дани су били кратки да се обиђе и види све што у Лозници и њеној околини вреди видети: пре свега Тршић, родно место Вука Стефановића Караџића, које је најпосећеније село у Србији. Потом је вредело свратити и до Бање Ковиљаче и прошетати се њеним дивним парком, а затим свратити у спа и велнес центар „Ковиље“ који је у склопу Специјалне болнице и релаксирати се. Бројни посетиоци нису никако пропустили сјајни концерт Стефана Миленковића у концертној сали Курсалона, а њихали су се уз живахан ритам Црних мамби, оркестра Шабана Бајрамовића из Ниша и уживали у добрим вибрацијама рок група Артан Лили, Буч Кесиди и Парни ваљак.
Могле су се погледати занимљиве представе „Драга Кети“ Омладинске сцене Лознице, као и Битеф театра „Лепа Брена проџект“ и „Могућност забављања код птица“, као и стендап комедија „Војвођанско вече“. Занимљива је била изложба фотографија „Алжирска Сахара“ као и улични перформанс с ватром.
Фестивал је пратила и група новинара који су били гости Туристичке организације града Лознице. Они су имали прилику да оду и до Сунчане реке – етно села на Дрини, као и до етно домаћинства „Шуричка бајка“ у близини Лознице. Храна пуна укуса, а пре свега кајмак, вруће лепиње из пећи и свадбарски купус били су прави хит за колеге из Словеније и Хрватске. Уживали су у сваком залогају и стално понављали „ово је тако добро“ што само говори колико је важан и тај гастрономски моменат који боји општи утисак и чини га аутентичним. Добра организација и занимљиви садржаји фестивала учинили су да сви пожеле да поново дођу у Лознички крај.
Марина Јабланов Стојановић
