(ФОТО) ЧАК 17 СПЕЦИЈАЛНИХ РЕЗЕРВАТА ПРИРОДЕ НА ТАРИ! Ево шта Национални парк чини да сачува ово благо Србије

Тада је установљено око осам резервата природе, а заједничка тачка свих њих јесте Панчићева оморика. Касније један од тих резервата је проглашен за регионални парк природе, то је Звезда, а затим се 1981. године оснива Национални парк Тара и сви ти резервати природе постају део националног парка.

Кроз измену закона о заштити природе и закона о националним парковима, сада та подручја која су била резервати су у ствари локалитети првога режима заштите и уживају најстрожију заштиту у Националном парку Тара. Таквих локалитета данас на Тари је укупно 17 који се простиру на 3323 хектара.

- Ту су пре свега станишта Панчићеве оморике и обухватају реликтне шуме под овим ретким стаблима, а поред тога имамо и такве локалитете који су проглашени ради очувања других реликтних врста. Затим већина кањона и клисура у Националном парку Тара су такође режими првог степена заштите. Оно што је значајно јесте да у њима живе многе и угрожене биљне врсте поред Панчићеве оморике, па, на пример, у кањону Белог Рзава на јако ниским надморским висинама расте биљка рунолист. Такође, у свим овим кањонима који су у првом режиму заштите се налазе гнезда једне од најугроженијих врста птица, то је сури орао, казала је за РИНУ Маријана Јосиповић, биолог у НП Тара.

Кањон Раче, који се такође налази у првом режиму заштите, у свом најнижем делу има реликтне природне шуме ораха, а изнад тога се издиже брдска шума букве и те шуме букве у кањону Раче и на делу резервата Звезда су управо и предложене за заштиту од стране УНЕСЦО.

Кањон Дервенте, који се сматра и ботаничким елдорадом, прави је рај за љубитеље приороде пошто на том малом подручју расте преко 15 ендемичних и субендемичних врста. Многе од њих је у ствари Панчић сам открио, као што је, на пример, дервентански различак.

Резерват Црвени поток налази се на висоравни Митровац, а име је добио по томе што се вода прелива преко земље црвенице, па цео предео добија управо ту боју. Под строгу заштиту стављен је педесетих година прошлог века, а до тада кроз њега људска нога врло ретко је корачала. Обрастао је мешовитом шумом смрче, јеле, јове и Панчићеве оморике. Ово је једини пример у свету да се Панчићева оморика може наћи на тресету, али она је овде изузетно угрожена јер је остало још само три стабла.

- Национални парк Тара чини све да сачува своје специјалне резервате природе. Где имамо проблем са угроженошћу, као што је Црвени поток, којем сада прети практично губитак тих основних и темељних природних вредности, као што су Панчићева оморика и беле маховине, Национални парк предузима мере обнове тог станишта тиме што је садио Панчићеву оморику и такође садио беле маховине које управо потичу са тог подручја. Такође смо предузели мере да се спрече даље штете у Црвеном потоку, које су биле изазване практично од стране посетилаца и туриста, постављањем заштитне ограде. Први режим заштите у Националном парку Тара у ком се резервати налазе представља у ствари највећи режим заштите и ту су забрањени сви видови људских активности, изузев граничне посете од стране туриста и научних истраживања, додаје Јосиповић.

Неодговорни возачи квадова често праве проблеме

Проблем са вожњом квадова на местима где то није дозвољено представља велики зазов за сва заштићена подручја у Србији.

- Оно што је јако битно споменути јесте да је забрањено да се квадови возе ван категорисаних путева, што се често јавља као проблем. Забрањено је да се квадовима управља ван тих путева, али такође имамо проблем да залазе у сама шумска подручја где живе управо ретке биљке и животиње због којих је Национални парк Тара и установљен. А такође имају и приватни власници проблем, где се квадови возе по ливадама и пашњацима који су значајни тим приватним власницима, али такође значајни и Тари за очување угрожених врста биљака које се на њима могу наћи. И ту се спроводи казнена политика, која је донекле уродила плодом, закључује Јосиповић.