Младима најзанимљивији комшилук, ОВА ДЕСТИНАЦИЈА ЈЕ „ЕКСПЛОДИРАЛА“ Ево где ће СРБИ ПУТОВАТИ ЗА НОВУ ГОДИНУ и да ли је нови ЕЕС систем утицао на избор празничног аранжмана

До Нове године остало је још свега пет дана, многи су се увелико организовали што се тиче места дочека или новогодишњег путовања, а има и оних који су још увек неодлучни и премишљају се куда би могли да отпутују за предстојеће празнике. 
Александар Сеничић, директор ЈУТА (Национална асоцијација туристичких агенција Србије), је у разговору за Мондо портал открио каква је попуњеност у београдским хотелима, да ли је већи број туриста у Србији у односу на претходну годину и како тече продаја новогодишњих аранжмана за Србију, регион и популарне европске градове.

У Београду је вишегодишња традиција дочека Нове и Српске нове године у центру града. Сеничић је на почетку разговора напоменуо да Скупштина града Београда одлучује о томе и у тренутку овог интервјуа није било познато да ли ће бити дочека, а у међувремену је Градоначелник Београда Александар Шапић на конференцији за медије 11. децембра саопштио да неће бити организованог дочека Нове и Српске нове године.
 

Каква је попуњеност смештаја у Београду?

Домаћи гости ван Београда су углавном по приватним смештајима због приступачнијих цена. По хотелима су углавном људи који путују пословно, попуњено је око 50 до 60 одсто капацитета засад.

Цене су значајно веће и то свакако највише утиче на одзив. Према првим подацима, за око пет до 10 одсто је мања попуњеност у односу на исти период 2024. године, наставља Сеничић.

Очекује се повећи број странаца. Сеничић каже да се чекају подаци са кинеског тржишта, као и да се чекају туристи из Турске.

Очекујемо тек податке са кинеског тржишта, тек тамо пар дана пред Нову годину ћемо имати тачне бројке колико Кинеза ће доћи и бити у Београду за Нову годину. Имамо две авионске линије које нас повезују и очекује се добар одзив. Чекају се и Турци, они увек мало 'касне'. Углавном путују путем 'Last minute' опције, додаје Сеничић.

Какве су цене дочека у Београду у односу на градове у региону и Европи?
 

Сеничић истиче да је Београд поскупео и да доста странаца има већу могућност избора. Према речима Сеничића, Београд је тренутно на 6. месту по потражњи од стране туриста из иностранства.

Странци углавном у Београд долазе због провода, највише ноћног. То су ресторани и ноћни изласци. Неки градови у региону су јефтинији. То су Софија, Загреб, Будимпешта, Сарајево, Требиње и Бања Лука. Ту су и европски градови који су стандардно врло тражени и популарни. Један од најтраженијих је Праг уз Лисабон, Барселону, Валенсију и Рим, а ове године је драстично скочила Пољска. Примера ради, три дана у Кракову и Варшави - авионски превоз и смештај - су око 400 евра. За Београд је око 500 евра. На листи је, неочекивано, и Грузија. У питању су ланци хотела у страном власништву, имају ниске цене хотелских аранжмана и добро су се повезани са авио-компанијама и лоw-цост летовима, објашњава Сеничић.

Које дестинације су најтраженије за Нову годину?
 

Што се тиче наших људи, многи воле да путују за новогодишње празнике. Сеничић открива каква је ситуација и како се крећу цене за најтраженије дестинације.

Претежно је реч о аутобуским аранжманима због ниже цене превоза. Најтраженији европски градови су Солун, Истанбул, Темишвар, Беч, Праг, градови Северне Италије...Неке дестинације попут Атине нуде и пристојну цену за авионски превоз. Цене су за око 10 одсто веће у тој варијанти, а има и наших туриста који бирају топлије крајеве попут Египта, Кипра и Малте. Све опције постоје и све дестинације се траже. Али, због ЕЕС система, људи највише бирају регион, каже Сеничић за Мондо.

Каква је ситуација у региону?
 

Сеничић је похвалио програм у Црној Гори. Многи због тога, претежно млади, одлазе на приморје.

Ове године Црна Гора има заиста јако добар програм на многим дестинацијама, од Бара, Тивта, Будве, преко Херцег Новог до Котора. Музички програм највише привлачи људе, и наравно сам ЕЕС систем утиче да не би чекали много на граници, истиче он.
ЕЕС систем
 

Сеничић је коментарисао натписе у медијима да се наши људи жале на примену ЕЕС система. Велике гужве присутне су на границама од почетка делимичног увођења овог система, али Сеничић објашњава да је слична ситуација била и раније и да је потребно стрпљење.

Због адвента у Темишвару који је врло популаран, на граници за улазак у Румунији се чекало око пет сати, за улазак у Мађарску због одласка у Будимпешту око четири сата. Морам да напоменем да су овакве гужве биле и раније у овом периоду, нарочито ако се путује аутобусом.Истакао бих и ситуацију која се дешава повремено на мађарској граници, умеју тамо граничари да буду 'лењи', да сачекају да се наређају аутобуси па да крену да раде. Просто су мало 'лежернији' у ситуацијама када им се наређа 10 аутобуса. Што се тиче ЕЕС система, реч је о новој регулативи Европске уније, то је просто тако и то морамо да прихватимо. Не важи то само за нас већ за још 60 држава. Европа инсистира на томе. Неке агенције чак померају путовања да буду раније, организација се мења да би се сви на време припремили за гужве и непредвиђене ситуације у самом путу. Засад јесте то доста лоше, ради се на постављању неких кабина како би људи могли и сами то да ураде, да се смањи време чекања. Све је то још увек у пробној фази која је замишљена да траје до априла 2026. године, говори Сеничић.