На његовом тлу видљиви су и остаци бројних освајача који су пролазили кроз Несебар и ту остављали свој печат, чиме и данас мами туристе из Европе да га посете и ближе упознају.
А живот у овом бугарском градићу почео је много пре него што је развијен туризам, у данашњем старом граду, на стеновитом полуострву које је вештачким насипом спојено са новим делом Несебара.
Удаљен од гужве на плажи и пренатрпаних ресторана, стари град Несебар, који је широк тек 300 метара и дугачак око 800, ће вам, чим закорачите у његове уске уличице, открити да се налазите у једном од најстаријих хришћанских центара у Европи. Овде се пре хиљаде година налазило трачанско насеље Менебрија, које је потом носило назив и Месембрија, а који су штитиле огромне зидине, чији се остаци и данас налазе око овог полуострва. У 6. веку пре нове ере заузели су га Грци, када је и почела интензивна изградња насеља и када оно постаје важан трговачки центар тог дела Црног мора, а потом су га преузели Римљани у 1. веку пре нове ере.
Несебар данашњи назив носи из 9. века, када је био град-држава, а кроз ближу историју је био окосница сукоба Византије и Бугарске. Освајали су га потом Турци и Руси. Ипак, како смо сазнали од туристичког водича Антона Тончева, занимљиво је да га освајачи нису рушили у својим походима, па су због тога, ваљда, још увек и видљиви њихови трагови, али и бројне културе које се могу осетити у уским уличицама градића. Тако се, између осталог, на архитектури може приметити утицај отоманског царства, јер су куће овде грађене од камена, а касније надограђене од дрвета.
О томе колико је овај град важан за историју Бугарске и колико културно-историјско богатство крије говори и податак да је 1983. године уврштен на УНЕСЦО-ову листу Светске баштине, али и то што је 1953. године проглашен спомеником културе Бугарске. Најлепши споменици овде датирају још из 12. и 13. века, када је изграђен велики број цркава на овом полустрву. У Несебару се некада налазило 48 цркава, а данас их је остало само десет, од којих се тек у једној служи литургија, док су остале претворене у музеје и галерије. Једна од њих је и Црква Светог Спаса, подигнута у 17. веку за време турске власти, због чега је она допола била укопана у земљу и личила на кућу, те није имала крст, куполу, нити звона. Данас је она музеј са живописним фрескама. Уздингути изнад обале Црног мора на самом ободу полуострва пружају се и остаци Цркве светог Јована Алитургетоса, која никада није освештана. Вреди обићи и Цркву Христа Пантократора у којој је данас уметничка галерија, а која је једна од очуванијих и највиших у старом граду.
Несвакидашње путовање кроз време пружиће Археолошки и Етнографски музеји у старом граду у којима су изложени експонати који причају историју Несебара и традицију њиховог народа, као и древне грађевине, остаци византијских терми и мањи амфитеатар који су смештени на овом полуострву. Испред зидина старог града налази се и древна воденица, која весело дочекује све који га посећују. Данас у старом граду живи око 1.000 становника, који се претежно баве туризмом и угоститељством. Предах од обиласка и уживања у атркацијама Несебара овде се може направити у локалним тавернама у којима ће све туристе дочекати срдачни домаћини и понудити традиционална бугарска јела и напитке. Сувенирнице нуде остатке старих заната са ових простора, али и бројне успомене које са овог места могу да се понесу.
Туристички водич Антон Тончев нам је открио и да се око целог полуострва на којем лежи стари град Несебар, данас налази право археолошко налазиште.
– Град је прави музеј на отвореном и археолошко налазиште, како изнад воде, тако и испод њене површине. Трећина грађевина и цркава које су овде изграђене кроз историју данас се налазе под морем свуда око полуострва. Оне су изграђене на обали, а море је узело свој „порез” – објаснио нам је, између осталог, Тончев, причајући нам историју старог града Несебара, додајући да око овог простора, јер је заштићен, не сме ништа да се гради.
Осим цркава и грађевина под водом се налазе и потопљене галије, па је цео овај крај права атракција и за ронилачки туризам.
Владимир Бијелић
