Међутим, ситуација је још далеко од уобичајене - нова нормалност са собом носи другачији живот, различито делујући на различите становнике овог града.
Међу разним објектима који су поново отворени, налазе се и кафићи, међутим, они још увек не раде на уобичајен начин.
На снази су правила која прописују обавезан размак међу столовима и нове процедуре у вези са чишћењем, док се на сваком кораку могу видети дезинфицијенси за руке.
Многи становници Париза осетили су олакшање са пуним баштама кафића и ресторана, пише Би-Би-Си.
Списатељица и историчарка културе Жоан Дужо тврди да је било нечег застрашујућег у празним улицама Париза који је, како она напомиње, град који је створен да буде виђен и разгледан од стране оних који желе да уживају у његовој лепоти.
Без пешака који не могу да посматрају архитектуру града и да јој се диве, град као да губи свој смисао постојања, иштиче Дужо.
Иако не без страха, 88-годишња Матилде ужива у башти свог омиљеног кафића. За ту прилику она се посебно дотерала, посветивши доста пажње одабиру хаљине и фризури.
Чекала сам на ово. Да будем окружена људима, да не будем више сама, истакла је Матилде.
Међутим, мере карантина нису тешко пале свим Парижанима. Психијатар Алан Кадури из Кушан болнице тврди да је био изненађен бројем људи нису имали проблем због увођења карантина. Он истиче да су људи који се плаше односа са другим људима, који сматрају да је проналажање партнера компликовано, осећали безбедније затворени у кући, када нису морали да се суочавају са стварима које их плаше и са питањима које те ситуације рађају.
Осим тога, ту спадају и тинејџери који су време током мера карантина проводили на друштвеним мрежама и играјући игрице.
Кадури такође напомиње да је страх од корона вируса међу неким људима био изузетно јак.
Међу медицинских радницима, једна од десет особа била је нападнута за време карантина, а некима међу њима затражено да напусте станове, због страха од ширења заразе.
С повратком на нормалан живот, међу здравственим радницима, исцрљеним од досадашње борбе са пандемијом, расте страх од другог таласа заразе, истиче овај психијатар.
Роланд Мариел, сестра која ради у истој болници, напомиње да са стабилизацијом епидемиолошке ситуације у земљи подршка медицинским радницима полако нестаје.
Она тврди да су пацијенти поново постали агресивни као и обично и да уз такво понашање аплауз подршке болничком особљу и нема много смисла.
Уз постепен повратак на нормалан живот, осећај ко је битан за Парижане поново се променио. Стари проблем поново је постао актуелан: људи који чине да Париз функционише, као што су радници градске чистоће, просветни и медицински радници, не могу себи да приуште да живе у њему.
У међувремену, многи богати Парижани размишљају да се иселе из престонице и да раде у својим викендицама ван града, као што су многи већ и учинили док су мере карантина биле на снази.
То би могло да буде од користи за мање градове у провинцији, а Париз, који је за посетиоце град из снова, за његове житеље представља нешто сасвим другачије.
