– Вера Пешић је била четворострука шпијунка, али колико сам и сам истраживао није била издајица, има сведока, нарочито у Јабланичком округу, који су тврдили да их је спасила стрељања... Њена кућа је припала држави после Другог светског рата, јер није имала наследника и ту је дуго времена била амбуланта. Сада је власништво Министарства здравља, мада већ дуго амбуланта Сијаринске Бање није у њој. Туристичка организација Медвеђе ради на томе да се та кућа преведе у туристичку намену. Жеља нам је да у једном делу буде посвећена њеној власници и занимљивом животу Вере Пешић, а да у другом делу ту буде Туристички инфо-центар Сијаринске Бање тако да би свако ко би свратио могао да се упозна или са животом српске Мате Хари или са туристичком понудом наше општине – известио нас је Мијајло Минић, директор Туристичке организације општине Медвеђа.
Ко је била та лепа и загонетна жена, која је говорила неколико светских језика, која је стигла да се уда и разведе, пропутује Европом, упозна разне људе, да жари и пали у њиховим животима и добавља важне информације? Занимало нас је како је то све успела до само 25. године када је трагично завршла.
Бања са 18 различитих извора
– Сијаринска Бања је један од бисера који краси југ Србије. Ово је бања која има 18 различитих термоминералних извора и два гејзира – ако се мери према богатству које поседујемо ово би била друга или трећа бања у Европи – истакао је Мијајло Минић, директор ТО Медвеђа.
Лековите воде Сијаринске Бање су благотворне код различитих болести, зато смо питали др Зорана Раденковића, специјалисту физикалне медицине и рехабилитације, вд директора Специјалне болнице да нам каже нешто о њима.
– Ове воде се користе као помоћно терапијско средство: код бубрежних болести, код проблема са желуцем, жучи и код проблема с кожом. Вода Хисар је добра код недостатка гвожђа, постоји и вода која је добра за очи... Наравно, овде има вода које су за спољну употребу и благотворне су код проблема мишићно-зглобног система, као и код реуматских болести – рекао нам је др Зоран Раденковић.
– Вера Пешић је детињство провела у Сијаринској Бањи. Потиче из грађанске породице – отац јој је био срески начелник, а деда судија Великог Црногорског суда на Цетињу. Била је лепа, згодна и веома интелигентна. Сламала је многа срца још откако се задевојчила. Не зна се како су Верини родитељи остали без новца, али су излаз тражили у проналажењу добре прилике за своју лепу ћерку – упутио нас је Драган Денић из Туристичког центра Сијаринске Бање.
Будућа шпијунка се удала већ са 16 година, према неким изворима за полицијског писара Мила Крчединца, а према другим за неког Немца. Како било, није дуго издржала у том браку и већ са 19 је не само била разведена, него и паковала кофере за Београд. Тамо је убрзо упознала мајора Славка Радовића, официра Генералштаба Југословенске краљевске војске који у њој препознаје квалитете које красе доброг обавештајца – памет удружену са лепотом.
Тура „Јужна пруга”
Сијаринска Бања и крај око ње је леп и штета би било да се овакви потенцијали не искористе. Проблем је што општина Медвеђа спада у слабо развијене општине и што се све теже покреће. Оно што је важно да се ради на путној мрежи да би туристи лакше стигли у бању: обновљен је пут од Лесковца до Медвеђе, а ради се пут преко Радан планине који ће спојити чак четири бање Сијаринску, Луковску, Куршумлијску и Пролом Бању. Важно је да планова за развој има.
– Општине Лесковац, Лебане, Бојник, Власотинце, Црна Трава и Медвеђа су се удружиле и направиле пројекат „Јужна пруга“ где је идеја да се за четири дана из сваке општине издвоји по нешто значајно и обиђе. Ова тура је још у почетној фази и тек треба да заживи – упутио нас Мијајло Минић, директор ТО Медвеђа.
Ова фам фатал учи плес у школи Марије Маге Магазиновић, српске филозофкиње, новинарке и кореографкиње. Поред плеса који ће јој бити од велике користи учи и стране језике: немачки, француски, енглески... Завршава курс за обавештајце и паралелно у потпуној тајности постаје члан КПЈ, а самим тим и двоструки обавештајац. Њен задатак био је да уђе у организације шпијуна британске, француске и немачке обавештајне службе које су плеле своје мреже по Србији и Београду.
Посећивала је најпрестижније забаве и хотеле где не само да плени својом лепотом него и упознаје своје шпијунске мете. Издавала се да ради у Генералштабу војске, па су њене мете, трошећи велике своте новаца, покушавале да је заведу како би добили доушника. Када је рат већ био известан, Вера је ухапшена као немачки шпијун и протерана у Лебане да тамо труне у затвору, али је успела да то избегне и врати се у Сијаринску Бању код мајке. Убрзо је поново активирана и постаје четвороструки шпијун. Сматра се да је више штитила комунисте, него остале...
– Ова жена, способна и дрска, била је све опаснија и опаснија по интересе српског народа. Код Немаца је служила са двоструким циљем: да заштити комунисте и партизане и да поједине антикомунисте оптужи и онемогући тиме што ће их Немци стрељати. Са четницима је одржавала везе, да би што лакше могла разбити српске националне одреде у шуми — написао је о Вери Пешић Коста Николић у „Историји Равногорског покрета”.
Важно је и то рећи да је управо Вера Пешић свету открила тајну о предстојећем пакту Хитлера и Стаљина и планираног нацистичког напада на Пољску... Није дочекала крај рата и рехабилитацију, него је заједно са мајком стрељана од стране четника 18. маја 1944. године. Наводно је тражила да јој меци не наруже лице...
Марина Јабланов Стојановић
