Он је у интервију за Магазин Бизнис казао да Србији иду на руку светски трендови у археолошком туризму, јер се туристи повлаче са Блиског истока и из Турске што нама одговара, нагласивши да се у наредном периоду очекује већи прилив пројеката које могу да се раде заједно са осталим истраживачима из света.
Интересовање у свету расте, трендови су по нас добри и ми само треба да то што пре искористимо. Многе земље живе од археолошког туризма, Италија, Грчка, Турска.... Треба само да се не дозволи да склизне у кич, него да знање одржи одређени научни ниво и да понуди нове садржаје, рекао је он наглашавајући да је оптимиста у очекивањима даљег развоја археолошког туризма у Србији.
Према његовим речима, држава мора да објави да је наш стратешки интерес римско културно наслеђе, јер може да донесе новац, а сви остали на локалу треба да раде да остваре тај државни стратешки интерес.
Пут римских царева могућа туристичка дестинација
Ми смо пре три месеца договарали у Вашингтону са њиховом националном научном фондацијом која је једна од највећих у свету, о заједничким пројектима које можемо да радимо. Пут римских царева са 300.000 посетилаца, могућ је само ако сви радимо на том пројекту, додао је он.
Према његовим речима, ако се направи рута, туристи могу да се задрже од седам до десет дана у земљи, а то значи да ће потрошити бар стотинак евра.
Навео је и да је једна превизибилити студија показала да је реално очекивати 300.000 посетилаца и да се, када се то помножи са десет дана пута неколико десетина евра дневно, добије бруто обрт од око 300 милиона евра.
Да би заживела рута римских императора и привукла велики број посетилаца, морате прво да направите ту руту и она мора међусобно да буде повезана. Јесу медији писали и представљали ту идеју о Путу римских царева, али држава није стала иза тога, нити је рекла: ово је мој стратешки производ, додао је он.
Он је нагласио да када би држава казала да је то њен стратешки производ који жели да развија, онда би се и сви они на локалу запитали да ли да се, феудално, свако од њих држи свог локалитета, не увиђајући да треба међусобно да буду повезани.
Сирмијум испуњава све потребне услове
Да заживи рута Пут римских царева , која је дуга 600 километара кроз Србију, потребно је испунити пет услова, од којих је први, да је археолошко налазиште отворено целе године, 365 дана у години, као и да имају бар један покривени објекат.
Трећи услов је да има водича који говори енглески језик, јер се подразумева да српски зна, четврти услов је да постоји санитарни чвор и пети да постоји сувенирница са аутентичним производима, а не са кинеским дрангулијама, нагласио је Кораћ нагласивши да само Виминацијум испуњава тих пет услова.
Кораћ, који је и директор Археолошког института Српске академије наука и уметности (САНУ), је навео да је испуњењу тих услова веома близу Сремска Митровица (Сирмијум), затим Гамзиград је близу, док Медијана не испуњава све услове, тако да рута римских царева не може још да заживи.
Он је најавио да ће ускоро са Привредном комором Србије (ПКС) да се направи заједно једно тело, које ће да окупи сви председнике општина на рути римских царева, а разлози су римска рута по Србији и Римски лимес.
Очекујем убрзо договор са ПКС-ом, па да затим врло брзо анимирамо председнике општина и да покренемо све механизме за те локалитете. Потом треба да свих тих 11 локалитета где су рођени римски императори и места која ће бити под заштитом Унеско, скупимо и да заједнички представимо српску понуду. Само тако можемо нешто да направимо.
За сада Виминацијум привлачи 60.000 посетилаца годишње, а уз неки догађај то може да се повећа и на 80.000 посетилаца, али није поента у томе већ у 300.000 посетилаца, додао је он.
