Назив града по предању је везан за газ преко Влтаве, чије обале спаја чувени Карлов мост, а данас је пријемчивији назив брда на ком је Прашки замак. Староградски трг / Старомјестске намести, краси много тога па и астрономски сат, али занимљива је прича коју посетиоци чују на оближњем Малом тргу (Мале намести). У његовом центру је фонтана са ренесансном решетком од кованог гвожђа, на врху украшена златним лавовима, симболима „златног града“.
Трг красе здања с временом мењаног изгледа, већином очувани споменици културе, док је најкитњастија палата Рот. Рестаурирана је 1890. у неоренесансном стилу и некад једноспратница, власништво Јана Питлика, који је 1488. радио на штампању првог издања чешке Библије, касније је постала троспратна. У њој се давно налазила чувена Ротова гвожђара, данас „Хард рок кафе“, а легенда о три сестре које су ту живеле и по њима је здање названо „Три беле руже“, одиста је срцепарајућа.
Обигравале су ђувегије због три прелепе девојке, али нико им није био по мери - или недовољно леп или недовољно богат - редом су их одбијале, па више нико није долазио. Кад су се забринуле да ће остати уседелице, дојездила је једног јутра огромна златна кочија и бројна пратња са даровима за будућу младу.
Девојке су спавале на првом спрату, па са прозора видевши какав лепотан из кочије излази и шта доноси, биле су опчињене, јер се такав просац није дотад појавио. Малтене су се потукле која ће се наметнути за удају. Затечен како се сестре гуркају, признао је да је дошао да тражи руку једне од њих, али не може одлучити јер су све једнако дивне, како се и причало да су као три беле руже и најлепше девојке Европе.
Саопштио је да ће доћи сутра и рећи која му се највише допада, а оне с нестрпљењем одобравале да ће га чекати ујутро. Преспавао је ђувегија у граду, који је брујао о том догађају а узбуркао страсти удавача, док су спремале да у најлепшим хаљинама, шминком и фризурама дочекају момка пристиглог чак из Француске. За доручком је саопштио да му се допада најстарија, а друге две гунђале зашто баш она, кад су оне лепше и млађе, боље прилике.
Изабраница узима трећину богатства које јој припада по наследству, поздравља се и у златној кочији одлази у Француску. Две сестре пуне мржње само причају зашто се за неку од њих није одлучио. Након две недеље на тргу се слична сцена поновила, само је стигла већа и раскошнија кочија, са бројнијом пратњом, још више дарова и на први поглед лепшим принцом из далеке Русије.
Две сестре обузе срећа што се нису прве удале јер се указала још боља прилика, па се потукоше наочиглед новог принца. Он рече да никад није видео такву лепоту, јако му је тешко да изабере коју ће да запроси, али ће доћи сутра. За доручак су се сестре упарадиле и он изабра средњу од „три беле руже“. И она узе своју трећину богатства, спакова и отпутова, а најмлађа сестра остаде у неверици: зашто је заобиђена кад је много лепша?
Остаде она сва уплакана, не може напоље из палате од срамоте, јер се у граду само о томе причало, али гле чуда, након три недеље на тргу се појави фантастичан принц, учинивши јој се већ на први поглед да је њега чекала цео живот. Још лепша кочија са више дарова, пристигли однекуд са германских простора и принц коју је чуо да ту живе „три беле руже“, али од најмлађе чу да су се две већ удале.
- Боље је што не морам да размишљам. Већ сам се припремао коју ћу од вас три, лепшу у животу нисам од тебе видео, да ли пристајеш да ми будеш жена - говорио је слаткоречиви принц, најмлађа ружа одмах пристаде, скупи преостало богатства, закључа врата велике палате и оде.
Пролазило је време, о удаји „белих ружа“ се и даље причало, али сад већ са дозом забринутости и из знатижеље да ли их је неко негде срео и јесу ли срећне. Тек после годину дана стиже страшна прича у Праг. Пријатељ њиховог оца, такође трговац, који је допутовао из Француске, повезао је приче које је чуо и све му поста јасно. Највећи преварант Европе тог доба, знајући како размишљају три удаваче, осмислио је представе за њихове очи и искористио своје богатство да се покаже на прашком тргу. Три пута се представио као лажни принц и залудео све три сестре, жељне да се добро удају. Све три је задесила иста судбина - заточене у подруму дворца преваранта у Француској, загрљене су неутешно плакале, не праштајући себи што су биле тако лаковерне. Њихова лепота је венула, нико их више није видео, само се још увек прича шта им се десило. Од тад мајке у Прагу ћеркама причају са поуком да кад дође време за удају не бирају као „три беле руже“, које су имале и лепоту и богатство и тако неславно прошле, већ бирају срцем и упамте да је сестра највећа светиња.
Милорад Митровић
