Када дођете у Тршић и уђете у етно-комплекс схватићете зашто је тако. Дочекаће вас аутентичне српске куће и када се будете шетали овим простором између 35 објеката који су чинили српско домаћинство имаћете утисак као да сте неким времепловом дошли у XIX век. Шетајући се овим простором осетићете мир, чућете жубор Жеравије и пљускање воде које производе лопатице на точку воденице. Можда ће вам зацвркутати и нека птичица која се није одселила на југ...
Вук Стефановић Караџић је рођен 1787. године и био је сакупљач народних умотворина, филолог и реформатор српског језика. Написао први српски речник и учинио много да нашу народну, односно усмену књижевност отргне забораву. Његова најпознатија реченица „пиши као што говориш, читај као што је написано“ говори о нашем писму које многи сматрају најсавршенијим на свету.
Оно што је овде главна атракција је Вукова спомен-кућа. Чули смо да је страдала од турске ватре чак 10 пута, али је 1933. године реконструисана по сећањима најстаријих становника Тршића. Сада изгледа као да Вук и даље живи овде. Кад уђете у њу видећете како се некад живело, ту је и портрет Вука из млађих дана који је насликао Павел Ђурковић 1816. године и то је једини предмет млађи од свега што се у овој кући налази.
Овде се могу се видети и мање дрвене кућице које с зову вајати. Некада су ове кућице, чије је име турског порекла (hauat), биле места у којима ноћивају младенци. У вајату се налазио кревет са сламарицом и сандук за младину преобуку и ништа више. Када младенаца више није било обично су се претварале у оставе. Овде се сада се у неким вајатима налазе музеји старих заната.
Тршић је познат и по најстаријој културној манифестацији – Вуковом сабору. Први Вуков сабор одржан је септембра 1933. године и од тада ова манифестација на најбољи начин промовише и развија српску традицију и културу. Последња реконструкција и обнова Тршића урађена је 1987. године, поводом стогодишњице рођења нашег великог културног посленика и реформатора. Тада је Тршић добио звање музеја на отвореном, и препознат је као место од националног значаја.
Данас, Тршић за нас има и велику симболичку вредност, јер су поред аутентичног изгледа овде успеле да се сачувају вредности које промовише али и оригинална намена. Зато је он радо посећен и од наших, али и од страних туриста. Зато и јесте најбоље село у Србији!
Марина Јабланов Стојановић
Фото: Смиљана Попов, ТОГ Лозница
Награде Туристичкој организацији града Лознице
Туристичка организација града Лознице протекле године је добила престижну награду „Туристички цвет“ коју додељује Туристичка организација Србије. Реч је о награди која се додељује за значајна остварења у подизању квалитета туристичких услуга, доприноса развоју, унапређењу и промоцији туризма у Србији. Лепо је да је тај велики труд који се улаже у туризам лозничког краја и посвећеност њених туристичких посленика препознат.
– Тршић заузима посебно место на туристичкој мапи Лознице као знаменито место, као место рођења реформатора српског језика и писма Вука Стефановића Караџића. Протекле године је Тршић изабран од стране стручне комисије нашег Министарства за туризам као једно од три најбоља туристичка села у Србији. Овде је пре свега реч о туристичкој понуди Тршића. Сви знамо да је Тршић дестинација многих ђачких екскурзија, али ово место је добило нову димензију изградњом Научно-образовног културног центра, захваљујући улагању Републике Србије, тако да се десила једна експанзија не само Тршића него целе Лознице, а и наше регије. Ових дана бајковито изгледа не само Тршић, него и Лозница са Бањом Ковиљачом који су потпуно спремни да дочекају туристе – упутила нас је Снежана Перић, директорка ТОГ Лозница и позвала да се и сами уверимо.
