Изабраће Црно море, једно од најтамнијих и најнесланијих, али и најчистијих, најживљих и најветровитијих. Много тога је нај на 378 километара дугој обали. А и може се видети све, јер има се пара. Кад су Грчка, Црна Гора и Хрватска поскупеле, право је време за повратак домовини чувеног хероја интернета ових дана под именом Васко Жабата.
За почетак да ошинем по негативним предубеђењима и снобовима. Прво, Црно море није слано и нема мирис мора. Та немојте каз’ти. На кол’ко си мора па био па да знаш које је слано а које не, и које има мирис мора? На Јадранском и евентуално Егејском, а? Како мудро рече друг Енгелс својевремено: Квантитет рађа квалитет, мало погледај више мора, па онда суди о Црном. Јадранско је изузетак, као једно од најсланијих на свету! У ствари, најсланије је Црвено, а прате га Персијски залив и Медитеран цео. Остала мора су прилично неслана. Океани исто наспрам Јадрана. На португалској обали Атлантика, море је као у Бугарској.
На Канарима неслано као у Несебру. На Копакабани није ништа сланије него у Бургасу. У Лос Анђелесу, Памела Андерсон није морала да пере свој црвени купаћи од соли превише, јер је море неслано као у Созополу. Сва су мора слана као Црно, осим Медитерана и још пар! Јадран је изузетак, не Црно море, јасно? И какав црни мирис мора. Боље реци: Није ко код мог тече у Прчњу. Кад ми неко соли памет да је Црно море лоше и неслано, увек се сетим доба кад смо сви могли спавати са другом по реду девојком у свом животу. Прва помисао је: Пааа, није ко прва... Она је закон и еталон! Кад дође трећа, све је релативније.
Да ли је сад јасно колико је смешно поредити све са Јадраном? И оно: нема палми, него липа и багрема. Па шта. У Малаги расту фикуси, Сочију еукалиптуси, на Тајланду ко зна какво дрво што је крај мора. И треба да је различито. Море прљаво. Није тачно, једно је од најчистијих на свету, јер има велики слив, па је зато и неслано. Мутно, јер су плаже пешчане и поподне га замуте купачи, али је бистро до подне и пуно живота! Да се нагледаш ракова, морских коњића и шкољки до миле воље.
Плаже нису неке. Понајмање у вези с мозгом! У Сунчевом брегу и Златним Пјасцима су као Копакабана, дуге, пешчане, начичкане хотелима, увек доста места за пешкир, деца ти не скачу по глави, не пишају сви по плићаку, можеш се играти лоптом и фризбијем и чега све не, није после пет метара од обале три метра дубине, па се сви сабију попут сардина у прљави плићак као у Сутомору. Дакле, где је равница, плаже су плитке и широке. Где су стрме планине, одмах иде дубина, плићак је препун људи и то ствара клаустрофобију.
А дине, пешчане, ко у романтичним кич-спотовима америчких љига - поп бендова. А поред дина „Спасителките“ (спаситељке), фолк-поп звезде бугарске сцене, одличне за парење очију ако си незадовољени клинац, камионџија или једноставно у присилном целибату.
Е, сад се може у пријатељску суседну земљу. Колико је пријатељска може се расправљати сатима, јер се нешто не сећам кад је пропустила да буде против нас у неком рату, а увек је у пакту са тренутним силником и светским пандуром бр. 1, био он Стаљин, Хитлер, Кајзер или Ујка Сем. Али народ је пријатељски, обични људи, ван политике, воле Србе, језик се разуме, готово као да си код куће. Вероватно су на то мислили туристички посленици Бугарске у оној реклами од пре неку годину.
У лето, Бургас, где су наши родитељи летовали још од шездесетих, кад масовних-брзосаграђених-ултразабавних насеља типа Албене, Хургаде, Ђуна, Паралије, Естепоне и сличних није било толико, а социјалистичке земље су нам биле итекако погодне због екстремно ниских цена, постане град са карневалском атмосфером.
Налик на ривалску Варну, на северу. Созопол, налик на ривалски Несебар (опет на северу), постане натрпан туристима који желе забаву или бекство од велеграда. Оба екстрема су могућа, ма како то звучи невероватно! Љубитељ мегазабавне атмосфере сигурно ће одсести у неком од насеља са лепим именима наденутим помало у кинеском стилу - да рефлектују хармонију: Златни Пјасци (Пескови), Сунчев Брег, или онима који се зову нешто једноставније и мање поетски: Албена, Приморско... Ако ниси, бићеш у Несебру или Варни. Или Бургасу и Созополу. Зависи да ли си за градску атмосферу на летовању или против ње.
Бургас има прави индустријско-приморски шмек, нешто имеђу Будве и Бара. Јужни део је важан за туристе са својом плажом, центром, парком и гомилом отворених кафића, авенија и продавница, а северни комотно заборави, ако ти не треба приватан смештај. Бургас, град талената (такав надимак је добио због много уметника и спортиста који су одавде) је, ако тако одлучиш, идеална база за истраживање јужног дела Црноморја - увече никад није досадно, а дани су испуњени кул атмосфером...
Жикица Милошевић
