Посебан доживаљај традиционалног живота пружају салаши. Ови аутентични архитектонски комплекси карактеристични су за Панонску низију и представљају народно градитељство, као и посебан начин живота и привређивања. Реч "салаш" потиче из мађарског језика и означава домаћинство које се састоји од куће и помоћних објеката за гајење стоке и обраду земље.
Првобитна намена је била везана за летњи боравак људи ради земљорадње, док су нешто касније власници салаша постајали стални становници на својим поседима. Највише их је било у околини Суботице, Сомбора, на Ченеју код Новог Сада, а било их је и у Банату и Срему. Салашари, посебан сој, умели су се радовати, славити и радо госте дочекивати, нарочито у најхладније годишње доба када радови мирују.
Салаши су претежно оријентисани на пружање услуге хране и пића, док поједини располажу и смештајним капацитетима и такође пружају разне додатне садржаје, као што су разне спортске активности (школе јахања, вожња бициклом..), излети у природи, упознавање са старим занатима, укључивање у сеоске послове и сл. Како савремени туристи траже доживљај, додатне активности доприносе продужењу боравка туриста на дестинацији. Салаши су од давнина били својеврсна оаза у војвођанским пољима где су се породице бавиле обрадом земље и чувањем стоке. Временом су се многи салаши угасили, а они који су остали су чувари наше традиције.
Туризам је салашима донео новине, адаптирао их и обновио како би били подобни за боравак туриста, обогатио је друштвени и културни живот на њима, чувајући их од заборава. Салаши су не само локације за одмор и опуштање, већ и прилика за повезивање са природом и традицијом, али можда најупечатљивији део при посети салашима представља управо гостопримство домаћина. Њихова срдачност и спремност да поделе своје знање и обичаје са посетиоцима чини сваку посету салашу незаборавном. Гости се овде могу осећати као део породице док заједно уживају у домаћим јелима припремљеним од свежих локалних састојака.
Више о салашима погледајте овде.
(Промо)
