Научници истичу да би процес ротације објеката стварао привлачење налик гравитацији која се среће на Земљи, те да би тиме били решени проблеми са којима су се сусретали астронаути приликом својих мисија.
Према истраживачима са Кјота, изградњом вештачких гравитационих објеката, названих "Лунарно стакло" и "Марсово стакло" на Месецу и Марсу, људи који долазе на ове планете би могли да искусе гравитацију налик Земљи.
Иако би реализација идеје о изградњи стаклених зграда могла да потраје, научници наводе да се надају да ће успоставити основни модел вештачке гравитације на Месецу до 2050. године.
Како се наводи у плану који су изложили, "Лунарно стакло" би требало да буде ротирајућа зграда цилиндричног облика, ширине 100 метара и висине 400 метара.
Укупно време ротације овог објекта би било 20 секунди и током сваке ротације он би произвео гравитациону силу једнаку једном ''Г'' (Земљина гравитација = 9,81 м/с2) користећи центрифугални ефекат (сила која се ствара услед кретања ротирајућег тела), те би сила створена овим кретањем заменила гравитацију.
