Међутим, шанса да овај „убица градова“ и „бог хаоса“, како га називају, заиста удари у Земљу кад у априлу 2029. буде пролетао тик крај ње износи нула одсто, тврди тим астронома који је предводио Пол Вигерт, професор Универзитета Западног Онтарија у Канади.
Апофис је астероид у облику кикирикија пречника од 340 метара, што значи да је довољно велик да уништи град у који удари, али не и целу планету, па га зато и сматрају „убицом градова“, а не „убицом планета“. Према прорачунима, 13. априла 2029. приближиће се Земљи на 37.400 километара, што је једна десетина растојања између наше планете и Месеца, наводи LiveScience.
Иако процењено растојање није ново, многи су сматрали да постоји опасност да му неки астероид довољно промени путању да удари у Земљу.
Прорачунали смо путеве свих познатих астероида коришћењем детаљне компјутерске анимације Соларног система и процењена је могућност да се такав нежељени догађај догоди. На срећу, не очекује се такав судар", навео је Вигерт у саопштењу Универзитета Западног Онтарија.
Студију је прихватио за објављивање Planetary Science Journal, а може да се прочита на порталу арXив.
Имајући у виду колико близу Земље ће бити Апофис, постоји могући ризик да ће га померање путање приближити Земљи. Хипотетички, други астероид који би ударио у њега могао би да доведе до тог сценарија, што нас је мотивисало да то проучимо колико год мало вероватно било, рекао је Бенџамин Хајат, сарадник на студији и астроном Универзитета Ватерло у Канади.
Астероид Апофис нас је фасцинирао од открића 2004. јер је прва стварна претња за нашу планету коју смо идентификовали. Чак и сада, када знамо његову путању и да ће нас промашити, астрономи су на опрезу. То је астероид који не можемо да престанемо да посматрамо, рекао је Вигерт.
Апофис је име добио по староегипатском божанству у облику змије које се на српском назива Апеп. Он је бог хаоса и таме и сваке ноћи покушава да уништи бога сунца Ра. Касније га, у митологији, убија Сет, који преузима улогу бога ноћи.
Дневник/Б92
