VRChat је бесплатан за све кориснике; довољно је само осмислити сопствени аватар и прикључити се платформи која је већ настањена безбројиним 3Д моделима других играча.
Овом чету је могуће приступити и без сета за виртуелну реалност, али тако се разводњава шок првог сусрета са надреалним пејзажем настањеним бизарним ликовима.
Скоро било који случајно изабрани снимак са VRChatа пре личи на грозничави сан полуделог постмодернисте него на нормално место за окупљање и разговор.
Играчи осим аватара могу сами да креирају и своје просторе, и да ту позивају пријатеље, али постоји велики број готових светова које деле играчи из целог света. Међу популарнијим је “Где се сфере додирују”, психоделични свет где је могуће кретати се светлуцавим стазама које круже над разнобојним понорима испуњеним лебдећим сферама од којих свака има своју музику. “Сао Град почетака” је посебно упечатљив модел осунчаног града који изгледа као еклектична архитектонска комбинација различитог архитектонског наслеђа из целог света. С друге стране, “Неон аркадна соба” функционише као клуб у пренаглашеном кемпи стилу осамдесетих, са неонским украсима ружичастих фламингоса, у ком је (ако сте расположени за благохистерични двоструки ескапизам) могуће играти старинске игре попут флипера или гејмбоја. Ипак већина модела простора је далеко једноставнија, попут идиличних зимске кућа у снегу, имитација луксузних пентхаус апартмана или бескрајних низова зелених брда покривених вечно зеленом травом.
Слобода у креирању аватара
Слобода у креирању аватара је потпуна; неки посетиоци бирају моделе који сасвим одражавају њихов стварни лик, али већина обично креира нешто много откаченије, тако да виртуелним просторима лутају аниме ликови, јунаци стрипова и игрица, а често и невероватне шарене абоминације које не личе ни на шта нормално.
Свакако да су зачеци ових нових паралелних светова одавно постављени у заједницама онлајн мултиплејер игара, од пионирског “World of Worcraft” до сада актуелног “Elder Scrolls Online”, и многих других. Што више расту ове онлајн заједнице у којима се око заједничких циљева и забаве окупљају људи из целог света, све више се чини да се замагљују границе између физичког и виртуелног света. Можда су почеци овог тренда везани за успутне разговоре и заједничка договарања око убијања пикселизованих чудовишта, али су убрзо у дељене виртуелне светове пресликавани све сложенији културни обрасци. Први споменик подигнут у виртуелној реалности био је посвећен младом дизајнеру из Холандије који је био велики фан игре “World of Worcraft” на којој је повремено и радио. Да би му одали пошту, челници компаније Близард која је ову игру направила, 2004. су му подигли виртуелну статуу. У Храму палог ратника који је посвећен трагично преминулом младићу налази се и крипта са телом орка који је био његов аватар.
Виртуелни монумент палом ратнику је можда био први, али за њим су следили многи; осим у овој игри, највише споменика преминулим играчима постоји у EVE Online, Guild Wars, и другим онлајн мултиплејер играма, мада их има и у оним посвећеним индивидуалним игрању. (Неки од њих су веома дирљиви, попут скривеног змаја који вечно спава скривен на малом острву, и само се помера да повремено зевне. Иако се не зна тачно коме је посвећен, познато је да је змај успомена на преминулог петогодишњег дечака.)
Да овај тренд заиста постаје све озбиљнији сведочи и недавни снимак виртуелног крштења у VRChatu који је до сад на Јутјубу прегледало више од 700.000 људи. Крштење је водио прави свештеник који се у стилизованом пејзажу појавио као сопствени 3Д модел, и после проповеди у виртуелну воду је заронио аниме девојку са неон роза косом. Кумови на крштењу су били Вини Пу и Тигар из истог цртаног филма. Ипак, видео треба свакако погледати пре било какве осуде; иако на папиру све звучи као сцена из Керолове „Алисе у Земљи чуда“ која се отела контроли, и свештеник и присутни су овоме пришли изузетно озбиљно, и снимак делује ако не дирљиво, а оно изненађујуће искрено.
Настасја Писарев
