Две младе и веома популарне даме удружиће своје снаге и за овај заједнички наступ припремити аудио-визуелни перформанс, током којег ће извести своје велике хитове. Улазнице за њихов концерт су у продаји и могу се купити на свим Gigstix продајним местима. Специјално пред њихов концерт разговарали смо са Саром и Angellinom и одмах на почетку интервјуа покушали да сазнамо како ће изгледати њихов наступ те вечери у Новом Саду.
Angellina: Припремамо, наравно, прави аудио-визуелни перформанс, уз костиме и плесаче, биће свега. Ја ћу изводити све своје песме уживо, али у мало другачијем саставу, видећете. Биће то прави електро-поп наступ. Биће и извођења на матрицу, али и уз мало инструмената. Биће и мојих, али и понека туђа песма. Имам неколико гостију изненађења и једва чекам да их видите.
Сара: Увелико се припремамо генерално за ову летњу турнеју која ће заиста бити садржајна и морам признати да смо екипно једва дочекали овакав темпо. Јесте тешко организовати се и постићи све наредних неколико месеци, али смо заиста прижељкивали овакву сезону. Враћамо се и у неке градове у којима нисмо били дуго. Између осталог и у Нови Сад. Kада се спремамо за одређену сезону увек постоји основа за све наступе, али и исто тако, у зависности од прилике, величине бине и могућности, гледамо увек да нешто додамо, да побољшамо. И, сада, када смо чули да ћемо имати прилику да наступамо на Новосадском сајму на већој бини потрудили смо се да надоградимо причу и стварно пружимо добар шоу људима. Нисмо видели дуго Новосађане, а месецима сам била преплављена снимцима, поготово након „Песме за Евровизију”, са журки на којима се пуштала „Мушкарчина”, коју су певали у једном гласу и заиста сам једва дочекала ову прилику да је уживо изводимо.
Може ли публика да очекује да вас те вечери чује у заједничком извођењу неких песама?
Angellina: Очекујте нас у заједничком извођењу, то ће бити вероватно највеће изненађење те вечери, јер нас две, нажалост, још увек немамо дует. Имаћемо га сигурно у једном моменту, али ћемо смислити да нешто отпевамо заједно те вечери.
Чини се да је дошло време у којем певачи нису пуки извођачи песама, већ да у потпуности и сами учествују у стварању и музике и личног концепта. Kако бити сигуран у тему којом се бавите у својим песмама, али и начином на који ћете је презентовати и колико вам се често дешава да због претераних размишљања и прорачуна пројекат буде „закочен“?
Сара: Не знам да ли бих могла да генерализујем, али мислим да је одувек било извођача који су волели да се питају око свега и који су сматрали да је то једини начин да буду оно што би требало, а опет, постоје и они који воле да се препусте другима. У реду је и једно и друго, само је битно да пратиш себе и знаш зашто то радиш. Ја сам дефинитивно један од оних извођача који не може ништа да препусти случају (смех). Просто, волим да се бавим сваким детаљем, што уме да буде заморно и понекад да скрене фокус од приоритета и ствари којима бих заиста требало да се бавим. Од како се ствара песма волим да будем укључена у процес јер, на крају крајева, ја сам та која ће презентовати и певати дуги низ година (смех). Исто тако, одувек ми је био битан визуелни идентитет. Просто, одувек сам била и очарана према извођачима који су перформери и који улажу много времена, труда и рада и за тај визуелни идентитет, сценски наступ итд.
Angellina: Мени се редовно дешава да чекам да ми се песме догоде. Ево, имам једну песму за коју сматрам да ће бити велики хит, али три године стоји, нисам успела све да изведем зато што сам замислила цео пакет и филм од спота па је то све јако компликовано за снимање и захтева време. Kада год напишем песму имам одмах у глави како би то и визуелно требало да изгледа и онда, када зацрташ тако нешто јако је тешко да се одвратиш од те идеје ако се нешто закомпликује, тако да ја углавном тврдоглаво чекам то право време да одрадим онако како сам замислила.
Ако бисмо Kонстрактину фразу да „уметница мора бити здрава” и њен однос у песми од „мора” до „може” превели на музичке воде, колико, као једне од најуспешнијих музичарки, западате у тај зачарани круг окован очекивањима јавности с једне стране и могућностима реализације са друге?
Сара: Мислим да је то једна од најстрашнијих ствари у музичком свету - та очекивања и притисак који постоји. Првенствено мислим да сам извођач има највећа очекивања и стварно сам себи највећи притисак, а затим наравно и околина. Понекад добронамерно, али наравно да има примерака и када то није баш тако и врло је незгодно, поготово када започнеш музичку причу као млад извођач. Ја сам живела у убеђењу да уопште нисам млада почела са 17 или 18 година. Међутим, може бити веома погубно ако се тада почиње каријера, јер заиста окружен си са много људи, константно добијаш коментаре, савете. И заиста у свему томе можеш да изгубиш себе. Мислим да је незаобилазна фаза у којој покушаваш свима да удовољаваш и да желиш да се свима допаднеш, док не дође следећа фаза у којој схватиш да је то просто немогуће и да мораш да научиш да филтрираш ствари и да задржиш фокус тамо где би требало. То је заиста тежак задатак, али, мислим да једино тако можеш да опстанеш у овом свету.
Angellina: То се веома често дешава, а сви мисле да је све веома лако изводљиво и да се то све ради на: три, четири, сад. Али у нашем послу има стварно доста улагања, али и доста проблема који се тичу изводљивости па онда није то баш тако лако. Ја дословно имам два албума спремна у студију која чекају да угледају светлост дана и надам се да ће ускоро први изаћи, па онда и следећи.
Kада публика може да очекује ваше нове песме, које припремате, и како ће оне звучати?
Angellina: Све ће на крају да звуче као ја, јер дефинитивно не могу од себе да побегнем. Ипак, доста сам се играла овај пут. Има песама које су комерцијалне, али су у мом стилу текстуалном. Има и неких експеримената, неких балада, али и потпуно нових праваца који овде нису баш коришћени за комерцијалну употребу. У Новом Саду ћете, надам се, чути мој први сингл са тог новог албума.
Сара: Са тимом спремам десет нових песама у оквиру мог албума првенца. „Дивља” је био први сингл са албума, а други стиже крајем месеца и постоји велика могућност да ћемо га премијерно и извести у Новом Саду, ако до тада будемо довели песму до нивоа којег бих ја желела (смех). Још увек немамо тачан датум, али трудимо се да то буде ове године и морам признати да никада нисам била овако узбуђена јер мислим да је рад на албуму потпуно другачија ствар од рада на једној песми. Овако имаш много већу могућност да пружиш јаснији концепт, да јасније прикажеш ко си и радује ме цео тај процес.
Владимир Бијелић
Фото: Горан Поповски
Музичка сцена тражи провокацију
Светске музичке звезде неретко провоцирају публику причајући о разним темама кроз своју појаву и музику. Јесте ли и ви склони томе?
Сара: Мислим да овде опет можемо да делимо на две категорије - једна која се заиста труди да провоцира, а друга која то несвесно чини самим тим што је оно што јесте (смех). Морам признати да ме је одувек интригирала ова друга категорија. Волим када неко сам по себи аутентичан, свој и нетактизира претерано, већ ради оно што му се ради и због тога буди реакције код људи биле оне позитивне или негативне. Трудим се стварно од почетка, иако пре десет година, када сам почињала, можда нисам имала много искуства и знања, да пратим неку своју интуицију и да задржим све до дана данашњег. Наравно да музичка сцена подразумева тражење пажње и „провокацију”, али мислим да све то треба да буде умерено и да дође само од себе, а не да извођач на крају буде производ милион ствари.
На „Сунчане скале“ с новим хитом
Kако вам се чини прилика да извођачи поново могу да се такмиче, али и представе своју музику кроз музичке фестивале, који су се вратили у пуном сјају ове године?
Angellina: Мислим да је фененално што се враћају. Ево, сада нам се враћају и „Сунчане скале” после скоро десет година. На том фестивалу ћу исто наступати. То даје извођачима више простора да покажу своје идеје и да све буде на неком вишем нивоу. На тим фестивалима извођачи имају услове, што је сјајно, а ја бих волела да их је што више. „Сунчане скале“ ће овога пута бити само представљање нове музике, што ми је одлично. Ја ћу се представити песмом „Сањања”. Тешко је да се изговори, али када је чујете она потпуно и одмах улази у уши (смех). Тотално је другачија од свега што сам радила. Она почне као један фазон, а претвара се у потпуно другу песму и мислим да ће да буде позитивно изненађење. Није претерано комерацијална, али је јако памтљива и мени се баш допада.
