АКО ВАМ ПАРАДАЈЗ ПУЦА НАКОН КИШЕ ОВО ЈЕ ТРИК ЗЛАТА ВРЕДАН Не дозволите да останете без плода, само се овако спасава

Парадајз пуца после кише не зато што је киша „лоша“, већ зато што је корену прво недостајала вода, па је одједном добио превише. Плод набубри изнутра брже него што кожица стигне да се растегне, и пукне.

Нагло заливање је прави кривац, не сама киша

Суша па поплава. То је цео проблем у две речи. Кад земља у башти недељу дана буде тврда и испуцала, корен се навикне на мало воде. Онда падне 20 литара по квадрату за сат времена, плод повуче сву ту течност, и дебели ђардинал или воловско срце прсне по врху. Мањи, чврсти сорте као „сан марзано“ пуцају ређе јер имају дебљу кожицу.

Напукао парадајз није за бацање, али ради на сат. Кроз пукотину за једну топлу ноћ улази влага и плесан, и до јутра око ране се појави бела или црна превлака. Зато прођите кроз ред чим киша стане, оберите све што је пукло, исеците оштећени део и поједите га за дан, два. Здраве, целом кожицом покривене плодове оставите на жбуну.

Слој сламе, покошене траве или чак картона око стабла држи влагу у земљи равномерно. Кад земља не пресуши између заливања, ни после кише нема оног наглог скока. Дебљина од пет до седам сантиметара је довољна. Већина нас ионако баца покошену траву, а она овде ради посао који иначе плаћамо кроз иструнуо род.

Златни трик: уместо обилног заливања једном недељно, сипајте по 2 литра воде уз свако стабло сваки други дан. Равномерна влага значи да пуцање парадајза после кише готово нестане, јер корен више не „гладује“ па се не преједа чим падне киша.

Вода и хранљиве материје се у плоду скупљају одозго. Врх и део око петељке први набубре, па ту кожица попушта у прстенастим или радијалним пукотинама. Презрели плодови пуцају најлакше јер им је кожица већ мекана. Зато не остављајте црвене плодове на жбуну „још који дан да омекшају“, него их берите чим порумене.

Кад прогноза најави пљусак после пар сувих дана, оберите све плодове који су скоро зрели. Радије нека дозру на прозорској дасци него да пукну на жбуну. Напукао парадајз на киши губи и укус и рок трајања, док обран здрав плод за два дана буде савршен за салату. Ово је грешка коју правимо свако лето: чекамо „идеалну“ зрелост и изгубимо пола бербе.

Малч не зауставља кишу, али изједначава влагу у земљи, па плод не добија наглу поплаву воде кроз корен. То смањује број напуклих плодова после пљуска.

Сорте са чвршћом кожицом трпе боље. „Сан марзано“, „рома“ и ситни чери парадајз пуцају много ређе од крупних меснатих сорти. Ако у вашем крају лети често пада киша, следеће сезоне посадите бар један ред чврстих сорти као резерву.