У низу експеримената, група израелских научника је потврдила да биљке емитују звукове, а најупечатљивије је то што је њихов звучни профил различит у зависности од тога да ли немају воду, имају посекотину стабљике или су заражени вирусомпреноси Ел Паис.
Такође су могли да разликују звучне таласе који долазе из биљке парадајза, дувана или кактуса.
То, ипак, не значи да биљке говоре или имају комуникативну намеру, пошто је објашњење много једноставније и потиче из основне физике.
Биљке, наиме, реагују на промене у окружењу, посебно ако им то изазива стрес: губе зеленило, опадају им листови и увену. Недавна истраживања су такође показала да могу хемијски да комуницирају, ослобађајући испарљиве супстанце када их нападну инсекти.
Тим предвођен биологом и математичарем Лилач Хадани са Универзитета у Тел Авиву такође је показао да је цвеће подигло концентрацију шећера у свом нектару у року од неколико минута након што је чуло зујање опрашивача.
Сада су Хадани и његове колеге показали да и они праве звукове и да они садрже информације.
Серија експеримената је почела у звучно изолованој просторији. У њега су поставили на десетине биљака парадајза и дувана, обе уобичајене у лабораторијама.
Пошто их никада раније нису чули, претпоставили су да, ако производе звукове, морају бити у деловима спектра које људи не могу да чују.
Тако су постављени у близини ултразвучних микрофона, способних да снимају звучне таласе са фреквенцијом између 20 и 250 килохерца (кХз), док одрасли човек ретко чује преко 16 кХз. Неки од њих су остали без воде пет дана, док су другима одсечени део стабљика.
Резултати, објављени у научном часопису Cell, показују да су неговане биљке емитовале у просеку један звук на сат.
Међутим, они који су под стресом због суше повећали су буку на 35 на сат за биљке парадајза и 11 на сат за дуван. У случају резова, звукови су били 25, односно 15.
Упадљив детаљ је да су биљке парадајза повећавале број звукова како су пролазили дани без воде.
„У овој студији решавамо веома стару научну контроверзу: доказујемо да биљке емитују звукове“, каже Хадани.
„Наши налази сугеришу да је свет око нас пун биљних звукова и да садрже информације, на пример, о несташици воде или повредама. Претпостављамо да звукове који се емитују у природи детектују оближња створења, као што су слепи мишеви, глодари, разни инсекти и можда и друге биљке“, наводи израелски биолог.
