То је први пут да је ген древнога човека добијен из нечега што нису кости или зуби, рекао је Ханес Шредер са универзитета у Копехагену, коаутор истраживања које је у објављено у часопису Нејчер.
Тај драгоцени извор древног ДНК, посебно из периода из којих су ретки људски остаци, је црнкаста смеса добијена од загрејане коре брезе која се врло добро сачувала.
У праисторији се често жвакала, што показују отисци зуба у кори брезе.
Паста коју су проучавали стручњаци у Копенхагену откривена је током археолошких ископавања које је спроводио музеј Лоланд-Фалстер у Силтхолму, на југу Данске, преноси Хина.
Проучавањем смоле брезе, научници су утврдили да ју је жвакала жена, вероватно плавих очију и тамне косе.
Према њиховом истраживању, била је генетски ближа ловцима-сакупљачима континенталне Европе него централне Скандинавије и попут њих имала је смеђу косу и плаве очи.
Ради се вероватно о потомку досељеника из западне Европе који су се у Скандинавију неселили након повлачења ледника, кажу стручњаци.
