Песма "Сузан" је инспирисана Коеновим платонским односом са плесачицом Сузан Вердал, бившом женом Леонардовог пријатеља Армана Вајанкура. Његови текстови описују ритуале у којима су уживали када су се упознали: Сузан би позвала Коена да посети њен стан поред луке у Монтреалу, где би га послужила чајем Constant Comment и шетали би по старом Монтреалу поред цркве Notr-Dame-de-Bon-Secours, где су морнари били благословени пре него што су кренули на море.
"Написао сам ово 1966. године, Сузан је имала собу на чаршаву на обали у луци Монтреал. Све се догодило баш онако како је записано. Била је жена човека кога сам познавао. Њено гостопримство је било беспрекорно. Неколико месеци касније, отпевао сам је Џуди Колинс преко телефона. Издавачка права су украдена у Њујорку, али вероватно је прикладно да ја не поседујем ову песму. Баш сам пре неки дан чуо неке људе како је певају на броду у Каспијском мору", рекао је Коен 1975. у емисији "The Greatest Hits", преноси сонгфацтс.цом.
У интервјуу радија ББЦ из 1994. Коен је рекао: "Песма је започета и шаблон акорда је развијен, пре него што је име жене ушло у песму. И знао сам да је то песма о Монтреалу, чинило се да је изашла из тог пејзажа који сам много волео у Монтреалу, који је био лука, и обала, и тамошња црква морнара, која се звала Notre Dame de Bon Secour, која се истицала изнад реке, и знао сам да ту пролазе бродови, знао сам да ту је била лука, знао сам да је ту Госпа од луке, то је девица на цркви која је испружила руке према поморцима, а можете се попети на кулу и гледати преко реке, па песма дошао из те визије, из тог погледа на реку.
У одређеном тренутку налетео сам на Сузан Вајанкур, која је била жена мог пријатеља, били су задивљујући пар око Монтреала у то време, физички запањујући, обоје, згодни мушкарац и жена, сви су били заљубљени у Сузан Ваиланкур, а свака жена је била заљубљена у Армана Вајанкура. Али није било... па, мислило се, али није било могућности, човек не би дозволио себи да помисли да се мучи са завођењем жене Армана Вајанкура. Пре свега био је пријатељ, а друго као пар су били неприкосновени, само се нисте увукли у ту врсту заједничке славе коју су испољили.
Једне вечери сам налетео на њу, а она ме је позвала код себе код реке. Имала је поткровље, у време када су поткровље... та реч се није користила. Имала је простор у магацину тамо доле, и позвала ме је доле, и ја сам отишао са њом, а она ме је послужила чајем Constant Comment, који има мале комадиćе поморанџе. И чамци су пролазили, а ја сам умом дотакао њено савршено тело, јер друге прилике није било. Није било другог начина да под тим околностима додирнете њено савршено тело. Дакле, она је дала име у песми."
Сузан Вердал је открила да је са Коеном изгубила контакт када је песма настала, иако га је накратко срела након једног од његових концерата седамдесетих, где је прокоментарисао да му је поклонила прелепу песму. Навела да она и Коен никада нису имали сексуални однос.
"Ја сам био тај који је поставио границе томе јер је Леонард заправо веома сексуалан мушкарац и веома привлачан и веома харизматичан. И веома ме је привукао, али некако нисам желео да покварим ту драгоценост, то бескрајно поштовање које сам гајила према њему, према нашем односу, и осећала сам да би сексуални сусрет то могао некако умањити. Тај драгоценооднос произвело је велико уметничко дело", рекла је једном приликом Вердал.
Телеграф
