Овај феномен обично привлачи хиљаде посматрача, туриста и локалног становништва, који се такмиче како би ухватили савршену слику.
Прва ноћ Менхетнхенџа догодила се у понедељак, са само пола видљивог сунца на заласку, а јуче је пуно сунце на заласку могло да се види између небодера.
Следећи Менхетнхенџ ће бити 12. јула у 20.20 сати.
Сличне "хенџ" појаве се јављају и у другим градовима са великим бројем небодера и дугим равним улицама - Чикагу, Монтреалу и Торонту.
Што се заласка сунца тиче, догађај се дешава у мају и јулу, и траје по две ноћи. Постоји и верзија изласка сунца која се јавља зими.
Ова појава се дешава око три недеље пре и три недеље после летњег солистиција.
Астрофизичар Нил деГрас Тајсон је први пут употребио термин Менхетнхенџ 1997. године, инспирисан његовом сличношћу са Стоунхенџом, где се сунце поравнава са концентричним круговима вертикалног камења приликом сваког солистиција.
"Као дете, посетио сам Стоунхенџ у равници Солсбери у Енглеској и истраживао друге камене споменике широм Британских острва. Било је то дубоко у мени", каже ДеГрас Тајсон.
