Ипак, до сада је забележено само око 30 смртних случајева узрокованих отровом овог пужа. Живи у топлим водама, у Индијском океану и у западним деловима Пацифика, до Фиџија и Маршалских острва.
Ако узнемирите или уплашите мраморног конусног пужа, можете умрети веома брзо а да ни не осетите бол.
Ово створење живи у кућицама од браон, црне и беле боје, и често их скупљају туристи на плажи. Међутим, њихова спољашња лепота крије смртоносну тајну. Конуси, као и већина пужева, јесу спори, али њихов напад је брз и снажан.
Ови пужеви су ловци и користе систем детекције да пронађу плен који плива у близини. Хране се рибама, морским црвима или чак другим пужевима у случају недостатка хране. Кад нањуше храну, пужеви извлаче оштру, игличасту рилицу из уста. Можда нећете ни осетити убод рилице јер је напад нагао и отров који се убацује у ваше тело има особине ублажавања бола.
Недостатак осећаја бола у телу је управо оно што ове пужеве чини тако смртоноснима. Све што знате је да сте видели прелепу шкољку и покупили је претпостављајући да ће вас рукавице за роњење заштитити. Нажалост по рониоце, сурла конусног пужа је направљена да пробије крљушт рибе и зато може продрети и кроз рукавицу.
Напад конусног пужа је веома ефикасан. Сурла не само што убаци отров у тело жртве, такође омогућава пужу да привуче рибу ближе себи. Кад је риба потпуно парализована, пуж шири своја уста и гута је целу. На нашу срећу, људи нису ни укусни за конусног пужа. До контакта са овим пужевима долази само кад неко случајно нагази на кућицу, преплаши их кад рони поред њих или их извади из мора. Смрт услед отровног убода конусног пужа је такође веома ретка. Од 500 врсти отровног конусног пужа, само неколико их је довољно отровно да вас убије. Конусни пуж има више од 100 отрова у свом малом телу, дугом 15 центиметара. Али, то не значи да не треба бити опрезан.
Неколико микролитара отрова конусног пужа је довољно да убије десет људи. Једном кад отров уђе у људско тело нећете осећати симптоме неколико минута или чак дана. Уместо бола можете осећати пецкање или утрнулост.
Такође, нема противотрова. Једино што лекар може да уради јесте да спречи ширење токсина и да покуша да га уклони са места убода.
Инес Бубало (13)
Илустрација: Софија Чеканова (9)
Текст је настао у Дневниковој Школици новинарства.
