У питању је велика грађевина, са два улаза, која је сачувана у зони подрума, са уклесаним каналима за дренажу.
Просторија је служила за складиштење робе, у првом реду течности, а највероватније вина, пише Глас западне Србије.
Аналогије су, кажу археолози, пронашли у Шпанији и Италији, где су сачувани и представљени јавности средњовековни подруми за вино. Канали за дренажу су карактеристични за просторије где се очекује изливање течности. У зидове објекта су уклесане просторијице које су се користиле за чување робе, а служиле су као хладњаци. Овакав објекат до сада није истраживан у Србији.
Рударство је утицало да на Руднику буде подигнуто урбано насеље и отворен трг, што је за собом повукло и развој трговине. Дубровачки трговци су доносили на руднички трг тканине, со, вино... а откупљивали метал, кожу, восак, крзна, стоку...
Са друге стране у историјским изворима је забележено да су и на Руднику постојали виногради.
Изузетно задовољни досадашњим резултатима, руководиоци истраживања др Дејан Радичевић са Филозофског факултета у Београду и Ана Цицовић из Музеја рудничко-таковског краја, се захваљују власницима имања, колегама и свима онима који су на било који начин помогли и подржали вишегодишња ископавања.
Истраживања на Руднику су започета 2009. године.
У почетку су финансирана средствима Општине Горњи Милановац и Музеја рудничко - таковског краја, а од 2011. године су суфинансирана од стране Министарства културе.
Поред Којоваче, на Дрењу су истраживани и локалитети Двориште С. Марковића, Стационар и Имање Никића, као и локалитет на Маџарском брду.
До сада су откривени остаци православне и католичке цркве, резиденцијална грађевина са живописом и један стамбено - економски објекат. Следеће године, истраживања се настављају на новим локалитетима на Руднику, што је и била почетна идеја пројекта.
