Овај простор океана је другачији од свог окружења, а познат је и као гробље за свемирске летелице. Донедавно ни научници нису имали јасну слику о животу који обитава у овим тајанственим водама, које заузимају 10 одсто Земљине површине. Јужно-пацифички вртлог је, из тог разлога, одувек важио за пустињу у погледу морске биологије, преноси портал Кликс.
Упркос својој изолованости, живот тамо опстаје, а узроци оскудности екосистема су бројни и подразумевају удаљеност од храњивих материја које копно пружа, начин на који кружење воде изолује средиште вртлога од остатка океана, као и висок ниво УВ зрака.
Проучавање ове океанске пустиње је веома захтеван подухват, како због њене удаљености, тако и због величине простора који заузима - 37 милиона квадратних километара. Упркос овим изазовима, недавно су научници успели да завире у микробиолошки систем тамошњих вода.
Посада, коју су предводили истраживаци с Института Макс Планк за морску микробиологију из Бремена у Немачкој, отиснула се на шестонедељну експедицију, која се протезала од Чилеа до Новог Зеланда. Захваљујући напорима истраживача с Института, прикупљени су микробиолошки подаци из дубине од пет километара.
Сазнања до којих су дошли потврђују да је број микроорганизама на површини јужног Пацифика троструко мањи од броја станица у атлантском вртлогу.
"То је вероватно најмањи износ живих станица икада измерен на површини океана", тврди за сајт Science Alert Bernhard Fuks, микробиолог и еколог чији тим врши испитивања прикупљених узорака. Фуксов тим је потврдио да ће се истраживање наставити.
