Наравно, толико новца имају тек малобројни. Остатак мора некако да се снађе у богатој понуди и да пронађе идеалну новац/квалитет варијанту за себе.
Ако сте мислили да за 200, 300 динара можете купити супер квалитетно пенушаво вино, грдно ћете се разочарати у најлуђој ноћи. За тај новац можете да добијете једино мехуриће.
Е сад, ако сте у могућности да у боцу шампањца инвестирате мало више (од 800 динара, па навише), онда се можете надати и квалитету.
А када кренете у куповину, можда не би било згорег да имате на уму ове три најчешће грешке.
1. Поводимо се за ценом: Колико год била индикатор, висока цена није и не мора обавезно да буде гаранција квалитета. На квалитет пенушавог вина утичу многи фактори: од бербе грожђа, па до начина на који је трговац скалдиштио боцу.
Поред тога, један од битних фактора који утичу на квалитет је и процес производње пенушавог вина, који укључује двоструко врење.
2. Не гледамо како су боце смештене: Прашњава боца у супермаркету обично је знак да стоји на полици већ неко време. А што боца дуже стоји изложена јакој светлости, веће су шансе да је изгубила на квалитету.
Неотворене боце пенушавог вина требало би да се чувају у лежећем положају на тамним и хладним местима, како би течност непрестано била у контакту с плутаним чепом и тако спречила његово сужавање и испаравање течности.
3. Купујемо за неколико година унапред: Шампањци и пенушава вина који се продају у супермаркетима обично су спремни за тренутну конзумацију и не „подносе“ дуготрајно одлежавање.
Зато, уместо да гомилате боце „уграбљене“ на акцији, савет је да купите само онолико колико планирате да попијете у најлуђој ноћи.
