Наиме, Рирдон је желео да направи огрлицу која би реаговала ако би вам руке биле близу лица. Нажалост, ствари нису ишле по плану.
Мој изум је имао супротан ефекат - непрестано је зујао ако магнет није био близу, каже Рирдон.
Насмејао сам се и привремено одустао, рекао је он за Би-Би-Си.
Како каже, тада је почео непромишљено да ставља магнете на лице. Прво уши, затим ноздрве - као магнетни пирсинг.
Проблем је настао када сам стављио магнете у другу ноздрву. Сви су се стегнули, а они на мом септуму су се заглавили!, рекао је Рирдон.
Ипак, остао је миран.
У почетку ме је болело, али нисам био превише под стресом, рекао је.
Почео је да се осећа све нервозније када је схватио да неће бити баш лако уклонити их.
Након што сам искористио своја последња два магнета који су се такође заглавили у узалудном покушају да уклоним оне из носа, знао сам да сам у невољи, рекао је Рирдон.
Упутио се у своју локалну болницу у Мелбурну, где су, срећом по њега, лекари успели да га коначно ослободе магнета, а он је напустио болницу релативно неповређен.
Што се његовог уређаја тиче, рекао је: "Мислим да ћу одустати и пустити некога квалификованијег да то покуша". И насмејао се.
