Неандерталци су захваљујући својим шиљатим копљима и умећу њиховог коришћења били опасни за свој плен, чак и са удаљености од 20 метара и више.
Научници су до сада веровали да су неандерталци свој плен хватали само из близине, али да због тежине копља нису могли да лове са веће удаљености.
Међутим, та веровања су се ослањала на могућности обичних људи који нису били истренирани за бацање копља, нарочито не копља тежине од готово једног килограма.
У новом истраживању су научници ангажовали истрениране бацаче копља, који су бацали реплике неандерталског копља на бале сена с различитих удаљености.
Спортисти су мету удаљену 10 и 15 метара погађали са 25 постотним ефектом, док су мету удаљену 20 метара погађали са 17 постотним ефектом.
