Никада није носио додатна помагала, јер власници сматрају да би се тако више повредио, тако да он сада живи мирно у уређеном простору, на топлом је и увек има да једе.
Симпатични кућни љубимац има око 11-12 година и станује у Каћу, а у правој малој фарми упознао је и новог другара, ћурана, с којим је сада нераздвојан. Наиме, необично ћуре названо од милоште Ципа, излегло се на зиму, средином јануара, што није уобичајено за ову живинчад. С обзиром да је једино преостало, након што су два ћурета угинула, постао је и јединствени кућни љубимац.
– Пошто ћурке воле и морају да буду на топлом схватио сам да би требало негде унутра да буду па сам их сместио у предсобље – објашњава мештанин Горан Здравковић, иначе власник ових кућних љубимаца. – Како је Ципа остао сам, оставио сам га на истом месту и нисам очекивао да ће уопште преживети, пре свега због хладног времена. Међутим, од тог момента често је искакао из кутије и долазио да прави друштво Жутом.
Наш саговорник је сматрао да је ћуран грешком прилазио псу, па га је стално враћао мислећи првенствено да ће пас нешто да му учини, али он је све чешће долазио код Жутог, избегавајући друге куце. Међутим, Ципа је успео да се приближи псу и да преживи код свог старијег другара који га је прихватио.
– Кад је био мањи, спавао је на њему, завуче главу испод његове главе, али како све више расте он се мало отуђује и само увече буде с њим – наставља Горан. – Јер како осване, он буде активан у току дана док Жути воли да спава. Ципа уопште не прихвата остале животиње, њих не познаје на тај начин, а колико видим, одавно тај део просторије или предсобља сматра својом територијом. Брани је и не да ником да приђе.
Све животиње које се налазе на минијатурној фарми у срцу Каћа настаниле су се сасвим случајно и биле прихваћене од власника стицајем околности. Поносном ћурану Ципи власник ће да потражи боље услове и нову кућицу негде у дворишту, када отопли, јер затворени простор није његово природно станиште.
– Не бавим се циљано узгојем домаћих животиња и не планирам да живим од тога – казује Горан. – Схватио сам да све те животиње које нас окружују нису само животиње. Све чешће долазим до закључака да ако немају потпуно свест, бар поседују неку врсту разума, а када је реч о псима и мачкама, они и те како показују емоције и увек сам сматрао да су то људи који баш не стоје на две ноге. Поготово с мојим љубимцима имам добру комуникацију, иако не разговарам с њима одлично се разумемо. Сада са новим чланом фамилије ћураном Ципом упознајем и неке друге животиње, на потпуно другачији начин.
А. Чегар
