Серијал од 42 епизоде прати заједнички живот мајке Росе, сина миљеник Милентија – Бебе, старијег сина Мише који је одсутан и физички, али и психички. Глумачку екипу предводи Светлана Бојковић, која се улогом мама Росе враћа пред телевизијску публику. Росине синове Бебу и Мишу играју Андрија Милошевић и Ненад Јездић.
Судећи према првим реакцијама публике на друштвеним мрежама, серија их је импресионирала глумачком поделом, али већина истиче да "није смешна". Није смешна, питају се они који је нису погледали, али замишљају нашу верзију "Сви воле Рејмонда", с наметљивом мајком, вечито "киселим" оцем, смушеном браћом и снајком која и поред вишедеценијског живота у италијанској породици, не схвата у шта се удајом увалила. Не, нажалост, ово није српска верзија "Рејмонда", већ наше виђење аустралијског ситкома „Мајка и син“, популарног деведесетих година прошлог века.
Можда баш због тога што англосаксонско и балканско-медитеранско поимање породице немају много додирних тачака, ова серија пропушта да насмеје, зато што већину људи подсећа на сопствене изазовне породичне односе.
Манипулативни родитељи који су одгајили сина мезимца и сина који у психологији зову "контејнер" – дежурног кривца на који се слива сав породични гнев, врло се често срећу у нашим породичним комбинацијама, где су успомене на заједницу избрисане таман толико да се заборави како се, сменом генерација, домаћин или још чешће домаћица, склања како би оставила место за владавину нове генерације. Кад томе додамо економску несигурност која тера одрасле људе на продужено детињство и зависност од родитеља-пензионера, добијемо нефункционалне односе који чешће заврше на психијатријском каучу или, још горе, у црној хроници, него као тема ситкома. Треба само погледати те исте друштвене мреже, на којима теме попут "Ташта из пакла" и "Проблеми са свекрвом" достижу неколико хиљада страница и више стотина хиљада постова. Мада се на крају, кад се охладе главе, увек дође до истог закључка: крив је муж, односно жена, што својим родитељима не умеју да повуку границу.
У ситуацији у којој добију изазован сценарио, глумци обично ускачу да одраде посао. Ништа мање нисмо очекивали од Светлане Бојковић, којој улога царице породице свакако није страна – уосталом, још је памтимо у улози таште у "Бољем животу". Добро, памтимо је и зато што нам РТС њеним сталним репризирањем не дозвољава да је заборавимо, али то је сада мање важно.
На крају ће се испоставити да је фараон Радош Бајић Први с наследницима био у праву када је гледаоцима понудио упрошћену причу о традиционалним сеоско-породичним односима. Додуше, можда је требало направити модернизовану верзију "Бољег живота", нашу популарну серију деведесетих. Ипак је прича о осиромашеној професорки, директору пропале фирме, ћерки – серијској удавачи и сину криминалцу-почетнику много ближа ситуацији у нашој земљи. Зета доктора потребно је само заменити политичарем, а ћерка уместо глуме нек студира Дипломатску академију и готово.
Ивана Вујанов
