Пре 49 година у авионској несрећи погинуо Џемал Биједић: ТАЈНА КОЈА И ДАЉЕ ПРОГОНИ ЈУГОСЛАВИЈУ
На данашњи дан, пре 49 година, у авионској несрећи код Крешевa погинуо је Џемал Биједић, један од најзначајнијих политичких актера Босне и Херцеговине и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у другој половини 20. века.
Његова смрт, заједно са супругом Разијом и члановима посаде, остала је једно од најтежих и до данас недовољно разјашњених поглавља југословенске политичке историје.
Осамнаестог јануара 1977. године Џемал Биједић, тада председник Савезног извршног већа СФРЈ, и његова супруга Разија присуствовали су на војном аеродрому у Батајници испраћају председника Јосипа Броза Тита на пут у Либију. Након церемоније, Биједић је авионом „Лирџет 25“ кренуо за Сарајево, где је требало да присуствује седници Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине.
У 10.54 часова авион је изгубио везу са контролом лета у Сарајеву и Београду. Према налазу државне комисије, грешка пилота или квар мерних инструмената довели су до одступања од планиране руте за око шест километара. Због спуштања испод дозвољене висине, авион је ударио у планину Инач, у близини села Бјеловићи код Крешевa. Погинуло је свих осам путника и чланова посаде, међу којима су били Џемал и Разија Биједић, др Смајо Хрле, Зијо Аликалфић, возач и Анђелка Музичка, домаћица у резиденцији председника Савезног извршног већа.
Потрага за авионом започета је одмах након прекида комуникације, а место пада пронађено је истог дана. Због неприступачног терена и лоших временских услова, тела су извучена тек 19. јануара, након чега су пребачена у Сарајево. Посмртни остаци Биједића и његове супруге 20. јануара пренети су у Београд, где су у свечаној сали Савезне скупштине изложени, а грађани су у мимоходу одали последњу почаст. Венац је положио и председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрана је одржана 21. јануара на Новом гробљу у Сарајеву, уз највише државне и војне почасти.
И данас изазива сумње
Иако је званично проглашена несрећним случајем изазваним лошим временским условима и навигационим грешкама, трагична погибија Џемала Биједића и данас изазива сумње. Због његовог политичког утицаја и чињенице да се помињао као могући Титов наследник, спекулације о правој позадини несреће никада нису утихнуле, иако ниједна теорија није добила званичну потврду.
Несрећу су од самог почетка пратиле бројне контроверзе и спекулације. Поједини извори помињали су могуће политичке мотиве, с обзиром на то да је Биједић важио за једног од потенцијалних наследника Јосипа Броза Тита, што је, како се наводи, могло сметати појединим круговима у Београду и ЈНА.
Детаљи истраге никада нису у потпуности објављени, а породица није имала приступ комплетној документацији која се и даље чува у Београду.
Џемал Биједић рођен је 12. априла 1917. године у Мостару. Још у младости показао је интересовање за друштвена и политичка питања, а због левичарског ангажмана више пута је хапшен у време Краљевине Југославије. Током Другог светског рата био је активан учесник Народноослободилачког покрета.
Након рата брзо је напредовао у политичким структурама Босне и Херцеговине и Југославије, обављајући низ значајних функција. Посебно се залагао за равноправан положај Босне и Херцеговине унутар федерације, као и за индустријски и инфраструктурни развој земље.
Године 1971. именован је за председника Савезног извршног већа СФРЈ, чиме је постао један од најутицајнијих људи тадашње државе. Његов мандат обележили су покушаји стабилизације унутрашњих односа и бројни међународни контакти у осетљивом периоду после доношења Устава из 1974. године.