„Река Сопотница са више сталних и повремених врела формира токове. Они се њапре спајају, затим раздвајају и формирају серију водопада. Постоји много каскада слапова који стварају невероватну слику, као да сте пред вратима раја. Највећи водопад је висине око 25 метара, а река прелази преко осам бигрених тераса у свом горњем току“, рекао је за РИНУ, Војо Вукашиновић мештанин села Сопотница.
Село Сопотница налази се на 20 километара од Пријепоља, а истоимена река одувек је била извор живота. На њеним обалама већ деценијама уназад житељи су подизали воденице, које су храниле на стотине гладних уста. Назив је добила по гласном сопоћању које се надалеко чује и њена вода толико је чиста да може да се пије.
„Наша река изузетно је богата рибом у целом свом току, и слободно се може рећи да нигде пастрмка није тако укусна као она која живи у водама Сопотнице. Све ове лепоте допринеле су развоју сеоског туризма, па су се бројни домаћини одлучили да покрену сопствени посао. Оно што једино нарушава овај прелепи изглед, јесте лош макадански пут али верујемо да ће се то ускоро решити“, каже Војо.
Захваљујући раствореним кречњачким стенама, вода и сунце стварају сигу – камен који настаје таложењем калцијум-карбоната на маховини и лишћу. Она је мекана па су је врло често користили вредни неимари, тако да су од сиге са Сопотнице грађени средњовековни манастири Милешева, Давидовица, Сопоћани, али и чувена на Дрини Ћуприја.
„Легенда каже су некада давно овде се населили становници безводних делова око Сјенице, међутим после неког времена један једини извор који је се овде налазио је пресушио. Бог је несрећни народ питао да чи желе срећу илчи воду, а они одгоборили да им је за срећу потребна само вода и тако је она потекла на све стране“, препричава Војо.
Слапови Сопотнице 2000. године проглашени су за заштићено природно добро и споменик природе. На том подручју утврђен је режим заштите ИИ степена, па сви посетиоци морају да се понашају у складу са тим како се не би нарушило ово јединствено богатство у околини Пријепоља.
(РИНА)
