СИНУО ГЛАДНИ ПУНИ МЕСЕЦ, ЕВО ЗАШТО ГА ТАКО ЗОВУ; Словени имају САСВИМ ДРУГИ ПОГЛЕД

Иако са астрономског становишта не доноси никакве посебне промене, његово име и симболика дубоко су повезани са природом и годишњим добима. Ови називи потичу од староседелачких народа Северне Америке, који су пуне Месеце именовали према природним појавама карактеристичним за одређени месец.

Фебруар је у тим крајевима био познат као најснежнији период године, па је пун Месец добио назив Снежни Месец. У појединим традицијама назива се и Гладни Месец, јер је крај зиме често био време оскудице и најтежег снабдевања храном.

Са астрономске тачке гледишта, реч је о уобичајеном пуном Месецу, без промене боје или величине. Ипак, многима делује посебно јер је зимско небо често бистрије, а снег на тлу, уколико га има, појачава одраз месечине. При изласку, Месец може деловати већи и топлије боје, што је последица оптичке појаве познате као „месечева илузија“.

Након пуног Месеца у фебруару, који се догодио 1. фебруара 2026. године, следећи пун Месец у лунарном календару очекује се 3. марта 2026.

Фебруар се у старом српском језику и народној традицији називао и Сечањ или Сечко, јер је то био период сече дрва, док је у црквеном календару познат као месец који припада периоду припреме за Велики пост. За разлику од англоамеричке традиције, код Срба се Месец ретко именује по календарским месецима, већ се више везује за празнике, пољопривредне радове и временске прилике.