СВЕ ЈЕ ОСТАВИО ЗБОГ ЊЕ Љубавну причу Марије и Федерика ни океани нису зауставили, мексичког зета сви прихватили као свог
Марија Васић, студенткиња Педагошког факултета у Ужицу, одувек је сањала да научи шпански језик – и управо та жеља била је судбоносна. Преко другарице упознаје Федерика Варгаса из Мексика, а свакодневни разговори преко интернета убрзо су прерасли у дубљу повезаност.
Дуги разговори прерасли су прво у искрено пријетељство, а потом и у праву љубав.
– Заволела сам га јако још док смо причали. Били смо прво најбољи другови и некако је то ишло од пријатељства ка овом данас – присетила се Марија Васић за РИНУ.
Федерико је две године касније донео животну одлуку – долази у Србију да упозна девојку коју никада није видео уживо, али према којој је осетио нешто посебно.
Кад сам био на аеродрому и видео Марију, тај минут… то је било то. Она је моја љубав. Видео сам је и знао сам – ја хоћу да живим овде, да моја супруга буде она – испричао је Федерико, који је тада први пут крочио на српско тло.
Њихова љубавна прича наставила се у Новом Саду, где су убрзо почели да живе заједно. Годину дана касније, Федерико је запросио Марију у Паризу, а потом су се венчали и општински и црквено.
Данас Марија ради као учитељица, а Федерико као инжењер. Иако је промена била огромна, Федерико је брзо заволео Србију.
– Одушевила ме је сигурност која се овде осећа, људи који су баш љубазни. Србија је сада мој прави дом, јер не бих могао да замислим да живим било где друго осим у Србији са мојом Маријом. У Мексико одсад идем само на одмор. Сви су ме прихватили. Ипак, на самом почетку није баш све било тако лако јер постоје разлике у начину живљења, али сада је све сјајно. Моји родитељи често долазе у посету, ја се трудим да што боље научим српски – каже Федерико.
И Маријина породица га је прихватила раширених руку, иако, како каже, почетак није био једноставан. Данас у кући разговарају на шпанском, али Федерико свакодневно усавршава српски језик.
– На почетку је било мало необично, али откад су га упознали, воле га више од мене. Било је и симпатичних разлика: ми се изувамо кад улазимо у кућу, а код њих то није обичај – додаје Марија уз осмех.
Описали су једно друго у три речи – и то с много емоција.
„Емпатичан, стрпљив и храбар – што се одлучио да дође”, рекла је Марија, док је Федерико уз осмех додао: „Моје познавање српског нема толико речи, али могу да кажем – љубавна, лепа и великодушна”.
