ТРИЛЕРИ ИЗ КРОШЊИ: НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ МУЗИЧКИ КОД ПТИЧЈИХ ПЕСАМА Ако одете у Азију, Африку или Амазонију, чућете потпуно другачије мелодије

Истраживачи су анализирали више од 100.000 песама 3.000 врста птица и открили да су све оне сачињене од осам основних типова звука, које су назвали “мотивима”.

Свака песма се, како наводе, састоји од комбинација ових мотива, а то су три врсте трилера, три врсте звиждука, хаотичних тонова и хармонија.

Птичји пој представља један од најсофистициранијих облика звучне комуникације у природи, а његова разноврсност и сложеност одувек су фасцинирале биологе, али је због великог броја различитих песама било тешко проучавати га на глобалном нивоу.

Водећи истраживач и докторанд на Универзитету Сент-Етјен, Квентан Бакле, указао је да је та разноврсност огромна. 

“Ако одете у Азију, Африку или Амазонију, чућете потпуно другачије мелодије”, објаснио је он.

У новој студији, он и његове колеге користили су глобалну базу података птичјег поја, која садржи снимке које су поставиле хиљаде волонтера, што им је омогућило да анализирају око 116.000 песама више од 3.000 врста птица.

Они су потом проучавали обрасце у песмама, односно како се свака песма мењала и развијала током времена. 

Уз помоћ вештачке интелигенције, затим су могли да међусобно упореде хиљаде песама и открију шта их повезује.

Кључно откриће било је да је окружење у којем су се птице развијале, од тропских шума до предела са умереном климом, обликовало начин на који оне “компонују” своје песме.

Тако птице прилагођене тропским шумама користе другачије акустичне градивне елементе, односно мотиве, у односу на оне из региона са умереном климом.

Бакле је објаснио да се једноставнији мотиви, попут равних звиждука, често срећу у тропским пределима, вероватно зато што помажу птицама да се чују усред бучног звучног окружења богатог биодиверзитетом и густом вегетацијом.

Сложеније композиције, са изузетно брзим трилерима и комбинацијама које садрже много информација, чешће су у шумама умереног појаса, где птице углавном комуницирају на мањим удаљеностима.

Како указују истраживачи, то је нека врста еволутивног компромиса, при чему веома сложена песма пружа много информација, али је тешко пренети их на велике удаљености у сложеним окружењима.

“Мислим да је ово истраживање отворило нови начин да се птичје песме сагледају као нешто суштински повезано са окружењем“, закључио је Бакле.