Како наводи Ел Паис, папагаји у заточеништву, најчешће као кућни љубимци, су сами, у најбољем случају у пару, док су по природи изузетно друштвена врста, која тражи јата сапутника и поседује изузетну интелигенцију која захтева стимулацију да би се забавила и побегла од досаде.
Изолација код папагаја узрокује емоционални стрес или чак психичке поремећаје, који се манифестују у самоповређивању, чупањем перја или кретање у круг по ивицама кавеза.
У експерименту, који је објављен у недавној студији, учествовало је 18 одабраних птица, различитих врста какадуа и сивих папагаја, а који су са тренерима учили да користе поједине функције на таблетима.
У првој фази, васпитачи су научили папагаје да повежу звук звона на таблету са видео позивом, а у другој фази, птице су научиле да могу да звукоим сингализирају како би им њихов чувар показао дигитални уређај у којем ће путем кљуцања изабрати другог папагаја за видео позив.
Папагаји су такође учили и могућност да одбију позив или анапусте експеримент ако осете да су под стресом.
Ел Паис наводи да је око 74 одсто папагаја одговорило позитивно на захтев да се одржи ''конференција'' са другим папагајима, и које су након тога бивале одржане и потрајале око пет минута.
Према речима чувара задужених за експеримент, приметно је када птице уживају у контакту са другим папагајима: прилазе екрану, нуде храну својим саговорницима, па чак и синхронизовано певају, баш као и у природи.
Након више од 1.000 сати снимања и праћења састанака између папагаја кућних љубимаца, истраживање сугерише да заиста има користи за птице; показује знаке мање изолованости и побољшања расположења.
Осим тога, резултати експеримента указују на детаљ сличан међуљудским односима: папагаји који су често контактирани такође су сами обавили много више позива, што указује, да популарност унутар друштва птица такође има тенденцију да буде концентрисана у неколицини одабраних.
