У том граду који се налази на Свалбарду нико није умро готово 70 година, јер је умирање законом забрањено, преноси загребачки Индекс.
Чак и ако сте цео живот провели у њему ако вам се догоди да оболите и болест дође до терминалне фазе, мораћете да одете с острва и да смрт дочекате на неком другом месту, преноси IFL Science.
Ако се ипак догоди да изненада умрете, ваше тело ће бити хитно отпремљено и нећете бити сахрањени на острву.
Иза овог заиста бизарног закона стоји веома битан разлог: заштита осталих становника.
Давне 1950. године откривено је да се тела која су сахрањена на градском гробљу не распадају због тога што је тло стално смрзнуто, а као резултат тога вируси у лешевима могу да преживе и постоји ризик од будућих зараза.
Нешто слично се догодило на северу Сибира, где је дошло до епидемије антракса 2016. године.
Том приликом су се узроком заразе сматрала тела дивљих животиња која су се налазила у смрзнутом тлу које се приликом наглог пораста температуре отопило. Тада је једна особа умрла, а још 90 је завршило у болници.
Такође, откривено је да се вирус шпанског грипа још увек налази у телима људи који су умрли почетком века, а последња особа заражена том болешћу у у овом норвешком гарду умрла је 1917. године.
Насеље је на попису становништва из 2015. имало 2.144 становника, а на острву влада арктичка клима с летним температурама од три до седам степени, а зими температура пада до -13 степени Целзијусових.
Поларна ноћ траје 111 дана (од краја октобра до марта влада потпуни мрак).
