Стручњаци кажу да је вештачка интелигенција (АИ) самостално открила нови антибиотик, назван халицин. Иако се АИ већ пре користила као помоћ приликом откривања нових врста антибиотика, научници тврде како је овог пута АИ дошла до халицина у потпуности самостално, без коришћења претходно задатих претпоставки.
Последњих деценија све више расте отпорност бактерија на антибиотике а стручњаци страхују да би отпорне инфекције, ако се хитно не развију нови лекови, до 2050. године могле да убију десет милиона људи годишње, преноси Индекс писање „Нејчра“
С друге стране, у последње време је успорено откривање и одобравање нових антибиотика.
"Непрестано проналазимо исте молекуле. Потребни су нам нови спојеви с другачијим механизмима деловања", рекао је биолог Џим Колинс.
Колинс и његове колеге развили су вештачку мрежу нервних ћелија, односно АИ алгоритам надахнут архитектуром људскога мозга који може да учи својства молекула.
Истраживачи су оспособили АИ да уочи молекуле који блокирају раст бактерије ешерихије коли користећи колекцију од 2.335 молекула с познатим антибактеријским деловањем. Та база података укључује 300 одобрених антибиотика, као и 800 природних производа из биљних, животињских и микробних извора.
Експерт за АИ Ређина Барзилаy рекла је како је вештачка интелигенција у том процесу научила да препознаје нове обрасце непознате стручњацима.
Када су обучили АИ, научници су јој задали да прегледа другу базу која садржи око 6.000 молекула чији опсег деловања још није у потпуности истражен. Затражили су да нађе молекуле који би могли да делују против ешерихије, а који не личе ни на једне познате антибиотике.
Када им је АИ представила свој избор, научници су за тестирање резултата одабрали око 100 молекула. Један од њих, који се тестира за лечење дијабетеса, показао се као моћан антибиотик. Нови антибиотик су прозвали халицин – према ХАЛ-у, интелигентном компјутеру из филма „2001: Одисеја у свемиру“.
