А ако сте којим случајем и ви нешто сачували, можда можете и лепо да зарадите.
Производи, амбалажа, налепнице, куварски рецепти, чаше или отварачи за флаше, роковници, хемијске оловке… Све што има печат „Серво Михаља“ може да постигне пристојну цену. Индустријско-пољопривредни комбинат „Серво Михаљ“, као бренд ког је знала не само цела бивша Југославија него и Европа, данас живи у приватним колекцијама. Сачуване кесице декстрозе, чувених бомбона које је некад производио ИПОК, са укусом вишње, ананаса, наранyе или кафе, достижу цену и до 50 евра. Добро пролазе и кантице у којима се некада продавала свињска маст из БЕК-а, најлонска кесица са логом комбината, свеска са рецептима или чаша са утиснутим логом.
У институцијама које би требало да чувају прошлост постоје нека документа, архивски писани материјал, фотографије. Међутим, не и производи који су се некад правили у фабрикама које су чиниле комбинат „Серво Михаљ“. Највећи део тих фабрика, као ни сам комбинат, није преживео транзицију. Нема више Фабрике шећера, ИПОК-а какав је некад био, нема Зрењанинске индустрије пива, нема „Југоремедије“ ни БЕК-а, а ни „Житопродукта“.
Комбинат „Серво Михаљ“, као правно лице, завршио је у стечају, а његова имовина распродата је на лицитацијама током прве деценије 21. века. На тим лицитацијама се продавало све што је од комбината остало – од намештаја преко уметнина до сајамских награда и плакета. Нешто се продало, а нешто и покрало. Медији су тих година бележили да је успела нетрагом да нестане и Награда АВНОЈ-а коју је „Серво Михаљ“ добио 1980. године. Сличне су се ситуације догађале и у предузећима која су чинила комбинат и која су пропадала сама за себе.
Млађи се не сећају, а старији су можда и заборавили, али некадашњи гигант, Индустријско-пољопривредни комбинат „Серво Михаљ“ у свом саставу је имао 42 предузећа. Запошљавао је скоро 24.000 радника. Са око 240.000 хектара ораница, годишње се производило 200.000 тона пшенице, 500.000 тона кукуруза, 100.000 тона сунцокрета… Годишња продукција у сточарству достизала је 200.000 свиња, 70.000 јунади, 500.000 патака и гусака, 10 милиона бројлера, 25 милиона литара млека… Из пољопривредних предузећа стизале су сировине, а у фабрикама се правило пиво, хлеб и колачи, шећер и десктроза, саламе и кобасице, млеко и уље, маргарин, лекови и козметика, чарапе и шешири...
Од фабрика које су некада чиниле комбинат преживели су и успешно послују једино „Дијамант“ и „Млекопродукт“.
Жељко Балабан
