Музеј је конципиран хронолошки - путовање кроз време и простор почиње првим зрнима какаовца, а завршава се данас када постоје стотине разних укуса чоколаде.
На улазу посетиоци добијају кутијицу са узорцима чоколаде које могу да пробају док обилазе поставку, у складу с епохом коју разгледају, од какаовца, преко ликера до све популарније ружичасте, руби чоколаде, као четврте врсте након тамне, млечне и беле.
Ружица Божић Церовац, која је са супругом покренула пројект, каже за Хину да се идеја за оснивање музеја створила после њихових посета сличним музејима у свету, који су углавном утемељени на сувопарном приказивању историје.
Кустос Музеја Марко Шпањол каже да се поставка заснива на доживљају, кроз шест просторија, почевши од прве која је уређена као џунгле у Средњој Америци где је кренула прича о чоколади.
Изложене су и посуде из каквих су пили астечки и мајански владари, као и мали млин за добијање финог праха од којих су правили чоколадни напитак.
Једна просторија је посвећена јачању индустријске производње чоколаде, уређена је по узору на фабрику Вилиоја Вонке, а подсећа и на дугу хрватску традицију у производњи чоколаде, међу осталим, кроз Краш и Микадо, која је била прва чоколада с пиринчем на свету...
Обилазак се завршава у просторији која ће повремено мењати поставку у зависности од доба године и прилика, а у њој је чоколада представљена као социолошки феномен, омиљени поклон међу људима, за рођендане, Дан заљабљених, али и за потребе мита и корупције.
